Одржан програм „Отказ српском језику“ у оквиру Његошевих дана

У оквиру манифестације “Његошеви дани у Херцег Новом”, синоћ је у Дворани Парк, одржано предавање на тему „Отказ српском језику“.

Невладино удружење АКТИВ професора српског језика и књижевности основала је група средњошколских професора који су због противљења  преименовању српског језика удаљени са посла у септембру 2004. године. Професор Веселин Матовић казао је да Херцег Нови  господски град, који чува дух културе, традиције па и српства у суштини – ћирилице, српског језика.

-Из овог града је и наш велики пријатељ и колега, покојни професор српског језика Вуко Велаш који је сам овдје направио један велики гест, побунио се против насиља над именом српског језика 2004. године, али поред тога написао неколико сјајних књига, које нажалост још увијек нису прочитане у Црној Гори, а које говоре можда и најбоље, најснажније, најсликовитије па можда и најдубље о цијелом том процесу наших диоба и тог насиља над језиком у смислу тог покушаја промјене идентитета народа на овом простору, казао је Матовић.

Подсјећа да је  26 професора средњих школа из Никшића, кад су промијенили назив наставном предмету 2004. године,  извршило своју дужност и обавезу као професори.

– Међутим сад испада да је то била некаква храброст и јунаштво. Ја увијек кажем – то није то, нити то треба тако посматрати. Нажалост, у овом народу, ако човјек изврши своју обавезу, онда је то неко чудо, то је нешто посебно и нешто ријетко, па ето зна да се прогласи и некаквим јунаштвом. А у ствари то није то, ми смо само урадили своју обавезу људску, професионалну и ништа више изван тога. Тако то треба у ствари и посматрати, рекао је Матовић.

Вече под називом „Отказ српском језику“, јесте, како каже,  асоцијација на те отказе.

-Дакле,  ми смо добили тада отказ у својим школама, сви остали без посла, годинама били без посла, неки су и дан данас. Није баш било пријатно, али ја кажем – то бих опет урадио, и хиљаду пута бих исто урадио, али не бих баш неком ни препоручио јер би то било као да препоручујем можда да изврши самоубиство, или нешто слично, а то се не препоручује ником.  Сам назив ове трибине је заиста вишезначан, али не ради се о отказу српском језику, овдје је покушај да се испише отказ српском народу, јер језик је народ, закључио је Матовић.

Игуман Пивског манастира Јефимије Шкулетић, који је  филозоф, радио је у три школе Електромашинској и Гимназији.

-Још 90 година имао сам жељу да будем монах , али нисам имао храбрости. Онда се десила ова ситуација и онда се десила ситуација са школом. Имао сам част да будем са професорима који су већином мени предавали. За мене није била нека жртва да останем без посла, али међу професорима је било мање или веће жртве, био је и чак брачни пар који је остао без посла. Испочетка је било 65 потписа у три школе. Међутим када су остали без прве плате остало нас је 27. Нас је било 26 и ваш професор 27 цијењени професор Вуко Велаш.  Када се мијења име језика, мијења се комплетна култура, дух и традиција, казао је игуман Шкулетић.

По ријечима профсора Миомира Белог Ковачевића владика и пјесник је писао на српском језику и судбину свог народа повезао са судбином свијета и универзума.

-Трагични јунак косовске мисли, Ловћенски тајновидац, открио је тајну наше колективне несреће управо на српском језику „немамо куће, изгорела је на Косову и заплакао за судбином српског народа“. Не тако давно су Ловћенском тајновидцу пришили етикету „Његош је био у заблуди“. Невиђена чуда су само могућа у Црној Гори. Народне несреће се претварају у побједе вође и партије, доживотни премијер, понекад и предсједник, господар живота и Бог малих ствари, а такозвана академска интелектуална елита није мрднула прстом, добро ушушкана у паланачку психологију ћутања, рекао је Ковачевић.

Манифестација „Његошеви дани у Херцег Новом „, коју организује НВО СПОНА, биће завршена 2. новембра програмом  „Српско руско музичко поетско вече“.