U okviru manifestacije “Njegoševi dani u Herceg Novom”, sinoć je u Dvorani Park, održano predavanje na temu „Otkaz srpskom jeziku“.
Nevladino udruženje AKTIV profesora srpskog jezika i književnosti osnovala je grupa srednjoškolskih profesora koji su zbog protivljenja preimenovanju srpskog jezika udaljeni sa posla u septembru 2004. godine. Profesor Veselin Matović kazao je da Herceg Novi gospodski grad, koji čuva duh kulture, tradicije pa i srpstva u suštini – ćirilice, srpskog jezika.
-Iz ovog grada je i naš veliki prijatelj i kolega, pokojni profesor srpskog jezika Vuko Velaš koji je sam ovdje napravio jedan veliki gest, pobunio se protiv nasilja nad imenom srpskog jezika 2004. godine, ali pored toga napisao nekoliko sjajnih knjiga, koje nažalost još uvijek nisu pročitane u Crnoj Gori, a koje govore možda i najbolje, najsnažnije, najslikovitije pa možda i najdublje o cijelom tom procesu naših dioba i tog nasilja nad jezikom u smislu tog pokušaja promjene identiteta naroda na ovom prostoru, kazao je Matović.
Podsjeća da je 26 profesora srednjih škola iz Nikšića, kad su promijenili naziv nastavnom predmetu 2004. godine, izvršilo svoju dužnost i obavezu kao profesori.
– Međutim sad ispada da je to bila nekakva hrabrost i junaštvo. Ja uvijek kažem – to nije to, niti to treba tako posmatrati. Nažalost, u ovom narodu, ako čovjek izvrši svoju obavezu, onda je to neko čudo, to je nešto posebno i nešto rijetko, pa eto zna da se proglasi i nekakvim junaštvom. A u stvari to nije to, mi smo samo uradili svoju obavezu ljudsku, profesionalnu i ništa više izvan toga. Tako to treba u stvari i posmatrati, rekao je Matović.
Veče pod nazivom „Otkaz srpskom jeziku“, jeste, kako kaže, asocijacija na te otkaze.
-Dakle, mi smo dobili tada otkaz u svojim školama, svi ostali bez posla, godinama bili bez posla, neki su i dan danas. Nije baš bilo prijatno, ali ja kažem – to bih opet uradio, i hiljadu puta bih isto uradio, ali ne bih baš nekom ni preporučio jer bi to bilo kao da preporučujem možda da izvrši samoubistvo, ili nešto slično, a to se ne preporučuje nikom. Sam naziv ove tribine je zaista višeznačan, ali ne radi se o otkazu srpskom jeziku, ovdje je pokušaj da se ispiše otkaz srpskom narodu, jer jezik je narod, zaključio je Matović.
Iguman Pivskog manastira Jefimije Škuletić, koji je filozof, radio je u tri škole Elektromašinskoj i Gimnaziji.
-Još 90 godina imao sam želju da budem monah , ali nisam imao hrabrosti. Onda se desila ova situacija i onda se desila situacija sa školom. Imao sam čast da budem sa profesorima koji su većinom meni predavali. Za mene nije bila neka žrtva da ostanem bez posla, ali među profesorima je bilo manje ili veće žrtve, bio je i čak bračni par koji je ostao bez posla. Ispočetka je bilo 65 potpisa u tri škole. Međutim kada su ostali bez prve plate ostalo nas je 27. Nas je bilo 26 i vaš profesor 27 cijenjeni profesor Vuko Velaš. Kada se mijenja ime jezika, mijenja se kompletna kultura, duh i tradicija, kazao je iguman Škuletić.
Po riječima profsora Miomira Belog Kovačevića vladika i pjesnik je pisao na srpskom jeziku i sudbinu svog naroda povezao sa sudbinom svijeta i univerzuma.
-Tragični junak kosovske misli, Lovćenski tajnovidac, otkrio je tajnu naše kolektivne nesreće upravo na srpskom jeziku „nemamo kuće, izgorela je na Kosovu i zaplakao za sudbinom srpskog naroda“. Ne tako davno su Lovćenskom tajnovidcu prišili etiketu „Njegoš je bio u zabludi“. Neviđena čuda su samo moguća u Crnoj Gori. Narodne nesreće se pretvaraju u pobjede vođe i partije, doživotni premijer, ponekad i predsjednik, gospodar života i Bog malih stvari, a takozvana akademska intelektualna elita nije mrdnula prstom, dobro ušuškana u palanačku psihologiju ćutanja, rekao je Kovačević.
Manifestacija „Njegoševi dani u Herceg Novom „, koju organizuje NVO SPONA, biće završena 2. novembra programom „Srpsko rusko muzičko poetsko veče“.
Predlažem Redakciji da precizno prebroji sve nazive institucija i radnji u čitavoj Njegoševoj ulici u HN. Ja odoka ocjenjujem da je odnos oko 90% naprema 10% u korist latinice.