Поводом Дана примирја у Првом свјетском рату, у знак сјећања на 11. новембар 1918. године, представници Амбасаде и Генералног конзулата Србије у Црној Гори, Општине Херцег Нови, као и невладиних организација: Матица Боке, Коло српских сестара, Српски соко, Просвјета, Карађорђе, Друштво за архиве и повјесницу херцегновску, и Витешко друштво Свети Стефан, положили су данас вијенце на споменик стријељаним добровољцима и родољубима, код манастира Савина.
Конзул Републике Србије Зоран Дојчиновић је казао да обиљежавање Дана примирја подсјећа на потребу афирмације помирења и сарадње међу државама учесницима у овом сукобу у периоду од 1914. до 1918. године, јер, како је рекао, сви родољуби, грађани Републике Србије и Црне Горе са поносом се сјећају предака, који су својом крвљу и животима ослободили Србију и Црну Гору и дали огромни допринос слободи свих грађана поробљене Европе.
-Временски гледано, Србија је најдуже учествовала у том рату. У односу на број становника, људске жртве Србије у Првом свјетском рату имале су размјере демографске катастрофе – погинуло је 28 одсто укупног становништва, 52 одсто мушке репродуктивне популације, 63 одсто укупне војне ефективе. Скоро сваки десети погинули војник у Великом рату био је Србин. Процентуално тадашњем броју становника Србија је имала највећи број цивилних жртава. Србија се од ових губитака никада није опоравила. Али и поред огромног страдања, као цвет Наталијина рамонда, Србија је васкрсла из пепела као феникс и данас се са поносом сјећа својих славних предака.
Пресудну улогу Србије у побједи Савезника у Великом рату, пробојем Солунског фронта, признали су, рекао је Дојчиновић, државници обје зараћене стране. Окупатор – Њемачки цар Виљем други, упутио је телеграм краљу Фердинанду ријечима „ 62 000 Срба ријешило је исход овог рата, срамота“. Савезнички британски премијер Лојд Џорџ јеу својим меморарима „Зора свиће са истока“ одао највеће признање Србима, рекавши да су „извршили пробој фронта са неодољивим јунаштвом и преокренули читаву ратну ситуацију, од свјетског рата ка свјетском миру“.
-Увијек, и на сваком мјесту и овом приликом, истичемо велику значајну улогу добровољаца из Боке Которске и Црне Горе, који су се прикључили српској војсци и дали немјерљив допринос коначној побједи. Као и тада, и данас морамо истрајати и заједнички сачувати истину о Великом рату – то је наша историјска и морална обавеза. И овај споменик стријељаним бокељским родољубима поред кога стојимо је свима нама опомена и подсјећање да слобода нема цијену, поручио је, између осталог, конзул Дојчиновић.
У име града Херцег Новог и локалне управе чију је делегацију предводио предсједник Стеван Катић, говорио је предсједник Скупштине општине Иван Отовић, поручујући да генерације које долазе, поучене историјским искуством и страдањем сопственог народа, ће умјети да цијене своју прошлост:
– Данас је важан дан за све оне, који су 1914. године узели пушку да бране слободу, јер је 11. новембра, потписано примирје и завршен Први свјетски рат. Српски народ је један од народа који је највише патио у Великом рату. У овој причи о рату треба истаћи и велики број Бокеља добровољаца, као и добровољаца из тадашње Црне Горе, који су се борили раме у раме са својом браћом. Они, као и раније генерације, потврдили да су једни уз друге, без обзира што су их тада и данас границе дијелиле. Неопходно је чувати то јединство и водити културу сјећања, истицати све оно што нас повезује. Изгинули су у том рату и приликом пробоја Солунског фронта на Кајмакчалану, наши добровољци са српским војницима су доказали да је могућа побједа војника „духова“, како су звали војску 1916. године. Све тадашње комшије биле су непријатељски расположене против народа Србије и Црне Горе, сматрајући да ће наше постати њихово. Без обзира на политичке околности сви су заједно били за одбрану слободе. Тај примјер требало би да нам служи и данас, поручио је Отовић.
У име једног од организатора скупа, говорио је Небојша Рашо предсједник НВО „Српски Соко“ који је казао да је обиљежавање Дана Примирја постала традиција од 2011. године:
-Први свјетски рат донио је српском народу велико страдање. Србија је била прва на удару Централних сила. Српски народ у Аустроугарској је већ првих дана рата затворен у логоре и разне казамате, узиман за таоце под пријетњом смрти у случају напада на стратешке објекте. Тако и у Херцег Новом и Боки Которској затварани су на Мамули, а пријеки војнички суд доносио је пресуде, протјеривани су далеко од Боке, рекао је Рашо.
Све то, како је истакао није поколебало бокешког Србина, навикнутог кроз вијекове да се бори за своја права и слободу.
-Бокељи су као добровољци, али и из бијелог свијета на разне начине, окупљајући добровољце, уређујући новине, помажући на све начине, ратовали заједно са Шумадинцима, Босанцима, Херцеговцима, Црногорцима, Крајишницима, Војвођанима, Личанима, али и Русима, Енглезима, Американцима и другим, на копну и мору. Од Цера, Колубаре, Кајмакчалана до Солунског фронта, имали су један заједнички циљ: ослобађање и уједињење, подсјетио је Рашо.
Претходно је у манастиру Савина одржан парастос добровољцима и родољубима погинулима у Првом свјетском рату, затим и умрлим у периоду од 1918. године до данас.
Подсјећамо, у Првом Свјетском рату Херцег Нови је дао 190, которска и тиватска општина 635 и будванска општина 1049 добровољаца.
