Громки аплауз који је одјекнуо синоћ у Дворани Парк и топла реакција публике која је с пажњом пратила сваки дјелић премијерног извођења представе „Успомене Саре Бернар“ потврдио је да је ријеч о одличнох представи али и великој жељи и потреби да Херцегновско позориште стекне професионални статус. Сјајна филмска и позоришна дива Тања Бошковић дочарала је дух и карактер француске умјетнице Саре Бернар, а у улози њеног секретара, али и пријатеља, одличан је био глумац Дејан Ђоновић. Публика у Херцег Новом знала је да испрати овај савршени двојац који их је уводио подједнако снажно и у моменте смијеха али и туге. За оне који нису имали могућност да присуствују премијери, репризно играње представе биће уприличено вечерас од 20:00 сати у Дворани Парк.
Представу „Успомене Саре Бернар“, рађена у копродукцији Херцегновског позоришта и Херцег феста, према тексту Џона Марела, адаптирала је режирала Сташа Копривица, истиче да је било велико задовољство радити и са глумцима и читавом екипом, те да су, поред напорног двомјесечног рада, уживали у сваком тренутку током настајања представе.
– Када се човјек бави умјетношћу, посебно у примјењеној и драмској, ако не ужива, онда нема поенте, онда се то види на сцени. Мислим да је публика успјела да види колико смо сво троје, и Тања и Дејан и ја, уживали у овом процесу. Када говоримо о емоцији, представа је испала баш онако како смо хтјели, микс свих жанрова у којој емоције иду као тобоган, од смјеха, туге, па до чак и страха у једном тренутку… У визуелном дијелу, представа је испала и боље него што смо очекивали јер су нам се придружили дивни сарадници као што су Данило Бабовић и Весна Вукићевић, који су помогли преданим радом да се са минимумом средстава, а заиста је тако рађено, добије озбиљан ниво достојан озбиљних позоришта јер заиста би Херцегновско позориште то требало да буде, казала је Копривица.
Додаје да није било лако сабрати успомене на познату француску умјетницу и да је доста текста морало бити избачено.
– Аутор текста Џон Марел је то све духовито и паметно направио, али да смо све то ставили представа би трајала два и по сата, што нисам сигурна да бих прва ја могла да издржим. Суштина је била да прикажемо њену природу, њен бесмртни, борбени карактер који надилази све недаће, физичке и психичке, и онда смо бирали моменте који су најважнији за лук њеног карактера, све друго је у домену тривије а публика ако је заинтересована може да изгугла Сару Бернар, што топло савјетујем јер је веома забавно, казала је Копривица.
Додаје да је ријеч о представи која „лако путује“, па се нада да ће бити играна како у Црној Гори тако и у региону.
– Оно што ми је важно јесте да ова представа оствари континуитет, да игра често да би остала тако бритка, брза и убитачна какав се мени чини да јесте, казала је Копривица.
Са пасијом истинског умјетника и заљубљеника у позориште, глумица Тања Бошковић маестрално је дочарала лик Саре Бернар.
– Пресрећна сам. Сташа је учинила да нас двоје будемо пар, да будемо одлични партнери на сцени једно другом, то је мој централни утисак. Остварили смо партнерство у присуству чаробних људи, сарадника… Костими су савршени, сцена је савршена, макар по мом укусу. Сташа је свима нама овог љета направила ванредан угођај. Није увијек лако пробати на 40 степени, али мислим да је наша жеља да се отвори професионално позориште у Херцег Новом већа од сваке патње коју може да изазове љето, казала је Бошковић.
Херцег Нови без позоришта није онај град који станује у мом срцу, казала је Бошковић и истакла да вјерује да ће у наставку доста пажње посветити идеји обнављања такве установе културе у нашем граду.
– Мени је важно, желим да се преселим у Херцег Нови, не могу без позоришта и у граду који га нема. Учинићу све да помогнем, казала је Бошковић.
Од првог читања и идеје да представа буде постављена на сцени Херцегновског позоришта, глумац Дејан Ђоновић је био одушевљен, прво текстом, како каже, а потом и могућношћу да игра са Тањом Бошковић.
– Није лако играти дуодраму, али Тања Бошковић тако фантастично осјећа партнера на сцени и кроз пријатељство, љубав и доброту ради да није могло да се деси да урадим нешто другачије и заиста сам јој бескрајно захвалан. Одавно нисам имао у својој близини такву посвећеност, страст према позоришту и ономе што радимо, да сам остао затечен. Рекао сам јој да је чудо, и јесте заиста чудо, а мени је била част и задовољство да сам баш ја био у прилици да играм улогу Жоржа Питуа, њеног секретара, који силом прилика и под утицајем карактера Саре Бернар мора да игра много ликова да би се она сјетила нечега из прошлости, како би њих двоје могли да саставе њену биографију, односно други том успомена. То је линија комада, али чине га бројне мале позоришне слике које немају уобичајени слијед. Говоримо о бесмртности умјетности, о бесмртности нечега што је нематеријално и Сара Бернар кроз Тању Бошковић представља управо то, док моја улога говори нешто друго – он је стегнут, заустављен, његово васпитање, начин одрастања, односи у породици су учини да је он потпуни контраст Сари која је пуна живота, и порока, и страсти и умјетности, казао је Ђоновић.
