Уставни суд Црне Горе усвојио је уставну жалбу три члана једне породице, укинуо пресуду Врховног суда Црне Горе и предмет вратио том суду на поновни поступак и одлучивање, оцијенивши да редовни судови нису адекватно заштитили њихово право на приватни и породични живот у случају замјене бебе у породилишту, док је терет расвјетљавања пропуста здравственог система и његових посљедица годинама препуштен самој породици.
Подсјећамо, о замјени беба до које је дошло 1978. године у которском породилишту РТХН је писала по окончању седмогодишњег судског спора али и снажној жељи жене у четрдесетим годинама да након сазнања да је као беба замијењена, сазна истину о биолошким родитељима.
Okončana pravna borba, slijedi potraga za biološkim roditeljima
Како су навели из Уставног суда, подноситељка уставне жалбе рођена је крајем седамдесетих година у Општој болници Котор и више од три деценије живјела је у увјерењу да су особе које су је одгајиле њени биолошки родитељи. Породица је све вријеме функционисала као породична заједница, без сазнања да је након њеног рођења дошло до замјене бебе у породилишту.
Сумње су се појавиле тек када је и сама добила дјецу.
-Посматрајући њих и физичке разлике у односу на породицу у којој је одрасла, почела је да преиспитује своје биолошко поријекло и, након консултације са љекаром, инсистирала на ДНК анализи. Чланови породице у почетку нису вјеровали да би њене сумње могле бити основане, а на анализу су пристали прије свега како би је разувјерили. Према њиховим исказима пред редовним судовима, нико није сумњао у исход теста.
ДНК анализом урађеном 2014. године у Швајцарској подноситељка је, са 36 година, сазнала да особе које је цијелог живота сматрала својим родитељима нијесу њени биолошки родитељи, као ни да жена са којом је одрасла као са сестром није њена биолошка сестра. Резултат је касније потврђен додатним ДНК вјештачењем, којим је могућност биолошког родитељства искључена, навели су из Уставног суда.
Сазнање је оставило тешке посљедице на цијелу породицу. Подноситељка је пред редовним судом описала да за њу живот постоји „прије и послије тог сазнања“, док је њен отац навео да породица није ни сумњала у исход ДНК анализе и да је резултат за све представљао шок.
Жена која је 36 година вјеровала да је биолошка мајка подноситељке од децембра 2018. године налази се на психијатријском лијечењу. Судски вјештаци утврдили су психичке посљедице и дуготрајне душевне болове код чланова породице.
Држава није преузела активну улогу у расвјетљавању случаја
Уставни суд је предмет разматрао са аспекта позитивних обавеза државе да обезбиједи дјелотворну заштиту права на приватни и породични живот. Члан 8 Европске конвенције о људским правима не подразумијева само обавезу државе да се уздржи од произвољног мијешања у приватни и породични живот, већ и да предузме одговарајуће мјере како би та права била стварно и дјелотворно заштићена.
Умјесто да Болница и Држава активно приступе расвјетљавању озбиљних и за цјелокупно друштво забрињавајућих навода о замјени беба и помогну у утврђивању истине, цјелокупан терет доказивања, финансирања високоакредитованих ДНК анализа у иностранству и вођења дугогодишњих судских поступака пребачен је на подносиоце уставне жалбе.
По оцјени Уставног суда, такав однос надлежних органа и судова представља повреду процесног аспекта права на приватни и породични живот из члана 8 Европске конвенције од стране обје тужене – Државе Црне Горе и Болнице.
Суд је указао да су подносиоци, након што су сами морали да утврђују истину о догађају који је трајно промијенио њихове животе, били изложени и секундарној виктимизацији, умјесто да им буде обезбијеђен дјелотворан институционални одговор и правична и размјерна сатисфакција за доживотно нарушавање психичког интегритета и породичног живота.
Предмет, стога, како наводе из Суда, не представља само питање пропуста болнице који је довео до замјене бебе, већ и питање одговора државе након откривања тог пропуста и испуњавања њених позитивних и процесних обавеза према особама чији су идентитет и породични живот тако озбиљно нарушени.
„Посебно забрињава пасиван однос надлежних државних органа и тужене болнице, који директно доводи у питање хоће ли подносиоци икада сазнати истину о свом биолошком поријеклу и судбини свог дјетета, односно родитеља“, наводи се у одлуци Уставног суда.
Наводи о „комерцијализацији“ накнаде уставноправно неприхватљиви
Основни суд у Херцег Новом досудио је подноситељки уставне жалбе 100.000 еура, а њеном оцу и сестри по 50.000 еура накнаде нематеријалне штете.
Виши суд у Бијелом Пољу потом је преиначио пресуду и накнаду смањио на 40.000 еура за подноситељку и по 15.000 еура за њеног оца и сестру, док је Врховни суд одбио њихове ревизије и потврдио такву одлуку.
Врховни суд је, између осталог, навео да накнада нематеријалне штете „није у функцији комерцијализације“, већ да представља правичну сатисфакцију за претрпљене душевне болове.
Уставни суд је оцијенио да су наводи о комерцијализацији пуног износа тражене накнаде уставноправно неприхватљиви, имајући у виду природу и тежину повреде права подносилаца и посљедице које је замјена бебе произвела на њихов приватни и породични живот.
Уставни суд је указао да се приликом одмјеравања накнаде у оваквом случају морају узети у обзир специфичне околности које га битно разликују од уобичајених случајева накнаде нематеријалне штете.
Као најважније критеријуме Суд је издвојио вријеме без заједничког живота са биолошком породицом, период који је протекао од замјене бебе до сазнања истине о биолошком поријеклу, само сазнање да је особа деценијама живјела не знајући свој стварни биолошки идентитет, као и посљедице које је такав догађај произвео у њеном животу.
Уставни суд је нагласио да се морална штета настала таквим догађајем пројектује на најинтимнију сферу особе и задире у права као што су право на слободан развој личности, право на породични живот и право на сопствени идентитет.
„Сазнање о томе ко су биолошки родитељи није само питање пуке радозналости, већ фундаментални елемент личне историје, психолошког интегритета и саморазумијевања појединца“, наводи се у одлуци Уставног суда.
Чињеница да је подноситељка истину о свом биолошком поријеклу сазнала тек као одрасла особа не умањује значај тог права.
Позивајући се на праксу Европског суда за људска права, Уставни суд је указао да право на сазнање биолошког поријекла траје током цијелог живота и не престаје протеком времена.
Уставни суд је посебно цијенио чињеницу да су подносиоцима већ досуђене новчане накнаде, али је оцијенио да само досуђивање накнаде није довољно уколико тежина повреде није адекватно препозната и уколико судови нијесу дали одговарајуће и довољне разлоге да досуђена накнада одговара конкретним околностима случаја.
У том контексту, Уставни суд указао је и на праксу европских судова. Високи суд правде у Ла Риохи (Шпанија) је пресудом од 19. децембра 2025. године, у случају грешке у функционисању јавне здравствене службе која је довела до замјене беба у болници, обавезао тужене на накнаду од 975.000 еура.
Навођењем тог случаја Уставни суд није одредио износ накнаде који треба досудити подносиоцима, већ је указао на тежину повреде која настаје када је особа због пропуста здравственог система лишена могућности да живи са својом биолошком породицом и деценијама не зна истину о сопственом поријеклу.
Уставни суд је, стога, оцијенио да редовни судови нијесу на адекватан начин препознали уставноправну димензију конкретног случаја, нити су чињенице сагледали у контексту права подносилаца на идентитет, достојанство и живот са својом биолошком породицом.
Уставни суд је утврдио да начин на који су редовни судови поступили није испунио позитивне и процесне обавезе државе које произлазе из права на приватни и породични живот и да подносиоцима није пружена дјелотворна заштита у складу са чланом 40 Устава Црне Горе и чланом 8 Европске конвенције о људским правима.
Из тих разлога, Уставни суд укинуо је пресуду Врховног суда Црне Горе и предмет вратио том суду на поновни поступак и одлучивање, уз обавезу да у новом поступку случај размотри у складу са уставним и конвенцијским стандардима заштите права на приватни и породични живот.
