Хуманитарна организација „Српска солидарност“ синоћ је у дворани „Парк“ приредила хуманитарно-културно вече насловљено „Срцем за Косово и Метохију“, са циљем прикупљања новчаних средстава за помоћ породилишту у Грачаници и подршку дјеци са Косова и Метохије.
У оквиру културног програма глумци Александар Ристановић и Марко Недељковић су извели представу „Земља недођија“ по дјелу Светог Николаја Велимировића. У музичком дијелу програма наступиле су Слободанка Радовановић из Ораховца, Тијана Вучетићиз Никшића, а из Херцег Новог Српско црквено православно пјевачко друштво „Свети Сава“, професори хармонике Босиљка Кулишић и гитаре Николас Морета и музичар Раде Антовски на кахону.
Главни фокус организације „Српска солидарност“ је пружање подршке породицама које су одлучиле да остану на својим вјековним огњиштима, упркос бројним притисцима и ограничењима слободе кретања и говора. Једна од најзначајнијих акција, која се спроводи већ шесту годину заредом, је организовање љетовања у Херцег Новом за дјецу из енклава, а тренутно је приоритет унапређење здравствене његе у породилишту у Грачаници, казала је за РТХН Верица Дубајић из „Српске солидарности“.
-Када смо били у породилишту у Грачаници дошли смо до сазнања да имају проблем јер им недостаје вакуум екстрактор, и ми смо покренули акцију да скупимо средства како би обезбедили тај апарат који помаже при порођају. Тако је и осмишљена ова прича, а хуманитарно вече у Херцег Новом је један у низу програма са циљем прикупљања помоћи за породилиште у Грачаници. Поред тога, имамо и друге акције као што су „Свеска солидарности“, „Најслађи караван“, „Чизме солидарности“ и Фонд за стипендирање деце. Кроз тај програм до сада имамо 94 стипендиста које смо помогли са простора Косова и Метохије, међу којима су талентована деца, најбољи ђаци и деца из социјално угрожених породица, казала је Дубајић.
Хуманитарна организација „Српска солидарност“ више од деценије пружа директну помоћ угроженом становништву на Косову и Метохији кроз континуиране акције и подршку младима. Фокус организације је на теренском раду и повезивању народа из Србије, Црне Горе и Републике Српске са светињама и људима у покрајини, казао је један од волонтера Милош Гајић.
-„Српска солидарност“ на Видовдан слави једанаести рођендан. Основао је Бранко Антић пре више од десет година и позвао људе да помогну директно на лицу места људима са Косово и Метохије који су угрожени. Видео је ситуацију, обилазио их на теренуи тако је уз помоћ наших добротвора, људи добре воље, волонтера, сакупљао разне врсте помоћи. До сада имамо 94 стипендије годишње, а стипендисти су успешшна дечица, средњошколци, призренски богослови, музичари, спортисти и то је годишња акција а једнастипендија је сто евра месечно. Имамо и акцију „Море солидарности“ у којој нам помажу и градови из Црне Горе, међу којима је и Херцег Нови, да доводимо дечицу која никада нису била на мору, што је за њих посебан доживљај. То је невероватно какве нам дирљиве поруке шаљу, казао је Гајић. Он једодао да посебан успјех представља чињеница да је организација до сада одвела више од 2 000 људи који су по први пут посетили покрајину, чиме се шири мрежа нових волонтера и донатора.
Хуманитарно сабрање је благословио игуман манастира Савина, јеромонах Макарије, фокусирајући се на дубоко унутрашње искуство владике Николаја и теолошко тумачење Божије љубави кроз његово дело „Земља недођија“. У тренуцима највећих мука у логору Дахау, када је тражио од Бога да му узме душу, према предању, његова душа се уздигла ка небу, али се суочила са „огњеном ријеком“ Божије љубави, подсјетио је јеромонах Макарије, истакавши да Николајево искуство служи као кључна метафора за разумијевање раја и пакла.
-Иста љубав, дакле, која извире из Бога, једнима се показује као нешто страшно што их пржи, што не могу да поднесу, а други се на тој љубави, да кажем, греју и живе и осећају ту вечну љубав. То је та љубав Божја која је непромењива, и ми се спремамо управо за тај сусрет са Богом, на такав начин да се дотакнемо огњене љубави, бесконачне љубави, која није изрецива речима људским, а коју можемо да осетимо. То је управо наше срце, и зато су за ту љубав кроз историју хришћасни страдалии давали своје животе. Није им то било тешко, јер та љубав је већа од свега у овоме свету и видљивом и невидљивом. То је сами Господ Исус Христос. Управо вадика Николај је то у „Земљи недођији“ објаснио где човек може да стигне; ако промаши главни циљ – а то је Господ, онда ће стићи у ту земљу недођију, јер то је тешко време. Наравно, било је време рата, време када је стварно свет читав срљао у земљу недођију, али ето милост Божја је велика и оставила још времена свима да се покају и врате, пре свега да препознају љубав Божју и да за то живи свако од нас.
Отац Макарије је бесједом подсетио да је циљ хришћанског живота припрема срца за сусрет са неизрецивом Божијом љубављу, нагласивши да је једини пут избјегавања „земље недођије“ нераскидива повезаност са Господом, која се манифестује како кроз духовни подвиг, тако и кроз конкретна дјела милосрђа.
Програм је водила Бранка Денда, а Новљани су још једном показали солидарност и подршку најмлађим чуварима Косова и Метохије.
