Уколико Херцег Нови кроз измјене Закона о заштити природног и културно-историјског подручја Котора, који предвиђа забрану градње у УНЕСКО заштићеном подручју, буде третиран исто као Котор, биће блокиран развој Херцег Новог, који је у бафер зони и нема исти степен заштите као Котор. Евентуалне измјене Закона које је предложила Национална комисија за УНЕСКО, по мишљењу архитекте Ранка Ковачевића, успориће развој града, али и блокирати на више година преко 50 привредних грана.
Закон о заштити природног и културно-историјског подручја Котора дефинисао је забрану градње на подручју Котора до завршетка Студије заштите културних добара и пратећег Менаџмент плана, што ће, по мишљењу Ковачевића, потрајати дуже од предвиђених годину и по. Тиват и Херцег Нови су тренутно у нешто бољем положају јер је по новом закону градња дозвољена уз претходно мишљење Управе за заштиту културних добара. Ковачевић каже да ће, уколико се усвоје измјене Закона, и ПУП ОХН, који је усвојен прошле године као привремено решење за локације гдје нема детаљних планова, на одређени начин бити обесмишљен.
-Подсјећам да је Министарство прије неколико година укинуло педесет детаљних планова у нашој општини и тада је половина становништва од Њивица до Каменара изгубила право грађења које су имали. Да се уради нових педесет планова треба преко два и по милиона еура и једно пет до десет година. ПУП је направио један бајпас, једно привремено рјешење да се тамо гдје нема детаљних планова може реаговати. И то је спас и растерећење како за општину, тако и за појединце. Међутим, ако сад нашу општину уврсте у режим исти као што је Котор, онда је све то што смо радили на неки начин узалудно и блокирано за наредне двије, три године, што ће се негативно одразити и на привреду и на појединце који рјешавају питање свог запослења, питање свог становања и то на један озбиљан рок, казао је за РТХН Ковачевић.
Наводи и да стручне и детаљне студије око тога шта је вриједност пејзажа Боке, није још нико урадио на једном свеобухватном нивоу.
– Издвојићу два следећа чиниоца. На макроплану квалитет и вриједност пејзажа Боке је њен рељеф. Значи та морфологија, облик самог залива и рељеф, без обзира на ову количину изградње, није промијењен. Чак и да је већа количина изградње, не би био промијењен. То је први значајан фактор пејзажног квалитета Боке. Други чинилац је то лијепо садејство цјелина појединих кућа, зграда, градских цјелина везаних за камену позадину и за море испред. И то су све заиста сјајни дијелови, али они су сведени на стари град Котор, на Доброту, Пераст, поготову отоци перашки, Прчањ, Столив и на појединачне, наш стари град и на неке још појединачне локације које свакако треба очувати и у њима врло пажљиво интервенисати и за које постоји нека пријетња и опасност да се у њиховом окружењу направи нешто што би их нарушило. Али то само треба пазити. Остала подручја немају таквих карактеристика И неправедно је да трпе због тога. За сва остала подручја у изградњи потребно је само придржавати се правила и услова који се дају, значи чувати традицију, радити на традиционалан начин, каже Ковачевић И наводи примјер Дубровника чији је стари град само под заштитом УНЕСКО-а а остало подручје није.
Након што Влада да сагласност на предложене амандамане на Закон о заштити природног и културно-историјског подручја Котора, треба да их усвоји Скупштина Црне Горе а то ће, како каже Ковачевић, зауставити градњу у наредних неколико година.
-И ту сви губе. Прије свега људи моје струке и сви који су везани за грађење посредно или непосредно, сви губе. Значи, не само пројектанти, надзори, него извођачи, занатлије, трговци грађевинским материјалом, превозници и грађевинарство повлачи за собом педесет привредних грана, тако да је то један значајни губитак за људе који се тиме баве. Друго смањују се И приходи у општинском буџету.
Ковачевић каже да за ову одлуку не треба пребацивати кривицу на УНЕСКО, јер ће та организација потврдити оно што се у држави договоре и одлуче. Сматра и да Управа за заштиту културних добара нема капацитет да испоштује нова законска рјешења.
-Ја се питам јесмо ли ми као друштво способни да заштитимо своја културна добра или мора неко са стране да нам буде тутор око тога. Управа за заштиту културних добара није кадровски опремљена и није кадровски способна да савлада захтјеве које поставља нови закон. Тамо нема довољно људи који би стигли да одговоре на толики број захтјева. Кад је припреман овај закон, паралелно је требало припремити и ту службу да она буде кадровски спремна да би одговорила тим захтјевима. Такође, они су овим законом добили два јединствена права. Једно је право да кад општина изда урбанистичке услове они имају право да их смање, рецимо спратност, капацитет, габарите објекта… И друго јединствено право, они су једина државна служба која нема обавезу рока да одговори на захтјев, каже Ковачевић.
Ковачевић указује и на несклад постојећих планских докумената и тежњи ка мораторијуму:
-Државни план за обално подручје, Просторни план обалног подручја, тачно је утврдио туристичке капацитете до 2030. године. На тај план је Управа за заштиту културних добара дала сагласност. По том плану неко је израчунао да би порастао бруто друштвени доходак, да би приходи од туризма од милионских износа дошли до милијарде и тако даље, те да је потребно за цијело приморје повећати број лежаја на 230 000. То значи 80.000 лежаја нових до 2030. године да би се постигао тај финансијски ефекат. А за нашу општину то значи отприлике једно 14.000 нових лежаја. Значи, нас по државном плану очекују још два Кумбора и Баошића на нашој територији по државном плану на који је Управа за културна добра дала сагласност, тврди Ковачевић.
Ковачевић сматра да је неопходно пронаћи компромис између заштите простора и неопходности развоја јер по његовом суду није праведно да Херцег Нови буде у истој позицији као и Котор, јер и степен заштите није исти. Нада се да ће то разумјети и посланици у државном парламенту и да ће подржати да се Херцег Нови изузме из мораторијума али на начин да сачува амбијенталне вриједности.
