Нова књига „Бокешка бројаница“ и луксузно опремљено репринт издање изузетно успјешне књиге “Гулозеце из бокешког кувара I” Марине Станишић промовисане су синоћ у Градској кафани, у оквиру програма 53. Празника мимозе.
Оба наслова одговарају духу феште у име жутог цвијета, духу Новог и лијепим новским традицијама, а промоција је по замисли ауторке уприличена као стара чајанка у Новом, уз ћакуле, парче торте, али и звуке гитаре Батрића Бата Контића и танго који су плесали Бјанка и Лукас.
Локална гастро-култура до појаве „Гулозеце из бокешког кувара I” није имала књигу која се бави овом тематиком, запажа Милина Ковачевић.
– Наглашено ‘култура’ у овом изразу говори више о томе да је гастрономија дио оне свакодневне културе по коју се не иде у библиотеке и књижаре, галерије, позоришне и концертне сале или биоскоп. Гастро-култура је свеприсутна, општа је и врло специфична, прожимајући се опет по паралелама и упоредницима, стварајући безброј варијетета и прелаза – наводи она.
Прва књига Марине Станишић, казала је Ковачевић, уједно је и први водич кроз гастро-културу овог краја, али је и водич кроз прошлост и породичне тајне јер је рецептура за посебну гулозецу врховна тајна.
Ковачевић је најавила да ће репринт издање „Гулозеце“, својеврсне гастро-енциклопедије објављене 2011. године, бити објављено 28. фебруара.
Прва белетристичка књига Марине Станишић „Бокешка бројаница“, као и све остале, одише љубављу, казала је Витка Вујновић. Она запажа да наслов одговара садржају.
– А садржај је опет, како сам га ја доживјела, низан као бројаница, од добрих и лијепих ријечи, али и оних које остављају горак укус, оних малих али драгоцјених животних мудрости, радости и невоља, успјеха и неуспјеха, неспоразума и мирења, коначно и најважније од чисте љубави – или најједноставније од свега што дан за даном нижемо и у нашим животима – казала је Вујновић.
Упоређујући „Херцегновски рјечник романизама“ и „Бокешку бројаницу“, Вујовић је истакала да књиге једна другу допуњују.
– Ако је „Рјечник“ написан да би се сачувао херцегновски говор, који је некада врцао од живописних, мелодичних романизама, и да би тај свијет од ријечи био ближи, посебно млађој популацији, онда је „Бројаница“ написана да бисмо запамтили вријеме и људе, обичаје и навике, судбине појединаца па и судбину града у неком прошлом времену које је – једноставно било другачије, а ја сам склона да кажем, више по мјери човјека – сматра Вујновић.
Начин живота, дружења, специфичан бокешки говор, поштовање традиције и обичаја дама које су живјеле између два Свјетска рата мотиви су који су послужили као инспирација за конструисање ликова и текст „Бројанице“, открива ауторка Марина Станишић.
– Управо из тог времена потиче Еленина, Милина и Јелкина сторија, коју је могао да напише само живот. И не само њихова. Увијек имајући на памети нашу народну изреку „Кућа има кров“ и ону латинску мудрост „Живот је борба“, остале су свијетле, отмене и достојанствене водиље своје фамилије – казала је о хероинама своје збирке Марина Станишић.
У духу Празника мимозе, промоција дјела Марине Станишић донијела је мало носталгије, љепоту бокешког језика, слатке залогаје и незаборавне моменте уз танго и тонове гитаре.
Марина Станишић, дипломирана је филолошкиња (енглески и италијански језик). До сада је објавила двије књиге – „Гулозеце из бокешког кувара I” и „Херцегновски рјечник романизама”. Стални је учесник стађунских фешти НВУ Руке, придружује се хуманитарним акцијама, организовала је покладске вечери, представник је НВО Бокешка гулозеца.
