У оквиру Међународног сајма Трг од књиге синоћ су представљене књиге „Естерхазијев Лакеј“ Душана Шимка и „Добра лепота: Андрићев свет“ Горане Раичевић.
Естерхазијев Лакеј је био највећи феудални магнат у 18. вијеку у великој Мађарској. Он је био велики спонзор модерне умјетности и посебно је волио оперу. У свом замку имао је и позориште, а око 30 година је шеф оркестра у опери био Јозеф Хајдн, казао је аутор Душан Шимко.
– Он је код Естерхазија имао слободу и могућност да ради на композицијама и операма, али је био и у улози службеника. Друштво је било, још прије Француске револуције, компликовано, модерно и мултикултурално. Јозеф Хајдн је морао да пише опере и компонује јер је то била воља Естерхазијева. Тако је омогућио великом таленту као што је Хајдн да у миру ради.
Прије револуције у феудалној Мађарској, која је била врло конзервативна и антипрогресивна, пробали су еманципацију на феудалном двору.
– Такав је случај јевреја Aбелеса, који је на двор стигао као слуга, а на крају постане директор опере. Био је врло вjешт и имао је таленат. Још један случај еманципације је био један креол црнац који је као роб стигао, а постао је секретар кнеза. То су занимљиви примјери у феудалном поретку тадашње Угарске.
Шмико је аутор неколико књига које се баве диктатурама не само у Словачкој, Европи, фашизму или реалном социјализму, али истиче и да се окренуо бароку јер је пун фантазије.
– Барок је помпезан, а умјетност врло снажна. Цијела плејада великих талената са југа Европе је донијела овај нови тип цивилизације, казао је Шимко и додао да је фантастично да једна мали град Херцег Нови његује културу.
АНДРИЋ КАО АВАНГАРДНИ ПИСАЦ
У другом дијелу програма представљена је књига „Добра лепота: Андрићев свет“ Горане Раичевић за коју је добила награду Никола Милошевић.
Књига „Добра лепота“ је настала од текстова који су писани годинама, казала је ауторка Раичевић, професорка која је студентима предавала поетику Ива Андрића и бавила се тумачењем његовог дјела.
– Наслов ове књиге је цитат из једне његове пјесме и изабрала сам намјерно ту синтагму „добра лепота“ зато што сам хтјела да покажем да је код Андрића љепота увјек повезана са моралношћу. Само добра љепота је нешто што је Андрић цијенио у естетском смислу као нешто највриједније. Љепота је за Андрића мост, то није само естетски лијепо умјетнично дјело. Мост који је и основни симбол Андрићевог дјела служи томе да повезује људе и то је суштина.
Како каже, у књижевности је најљепше што последња ријеч никада није речена и то је нада студентима да ће имати шта ново да кажу о Андрићу.
– О Андрићу ми мислимо као о класичном писцу. У овој књизи сам покушала да докажем да је Андрић аванградни писац објашњавајући то тиме да је Андрићев животни програм порицао из те аванградне мисли да ће умјетност промјенити свијет, казала је Раичевић.
Дани књиге су увјек празник за све људе који воле књижевност, додала је Раичевић.
– Овај наслов Трг од књиге ми се посебно допада зато што овај предлог „од“ упућује на нешто што би личило на племство. Људи који читају не морају бити богати у материјалном смислу, али имају то што није наследно већ племство духа. Читајући књиге селимо се у други свијет, премошћавамо и простор и вријеме и доживљавамо универзално људско искуство, казала је Раичевић.
Вечерас ће на Тргу од књиге бити промовисана књига „Омама“, аутора Слободана Владушића. Говориће проф. др Горан Радоњић и аутор. У другом дијелу програма биће уприличена промоција књиге „Док тонемо у мрак“ Гојка Божовића, а уз аутора ће говорити Катарина Јаблановић, НБ „Стефан Првовенчани“ Краљево.
Почетак програма је у 21:00 сат на Тргу Белависта.
