На Тргу од ћирилице, треће вече било посвећено јубилеју 910 година од рођења Симеона Мироточивог.
Протојереј-ставрофор др Борис Брајовић, парох подгорички и редовни професор на Филозофском факултету у Никшићу истакао је да оно што му се чини важним и по мало запостављеним, а тиче се управо конституисања вјерског, националног и државног идентитета, јесте управо тај моменат одрицања од власти и монашење Преподобног Симеона.
Свако литијско дијете, сваки старац или старица, не мора познавати догмате Цркве.
-Довољно је да су они са својим кћерима и синовима, на Свето-Симеоновском путу и заједно са њима корача. Ми као народ српски, корачамо том стазом, знајући да нас она не води ни у какав рај или пакао, или да нас прави бољим људима, већ у наручје Онога који нас је љубављу створио.
Мр Данијел Дојчиновићу, са Катедре за србистику, Филолошког факултета из Бања Луке говорио је о личности Преподобног Симеона кроз његова житија, која су саставили његови синови, Стефан Првовјенчани и Свети Сава
-Житије овог светитеља најбоље се разумије, уколико се чита заједно, јер се она међусобно допуњују. У њима се о Преподобном Симеону говори као „учитељу и просветитељу“, баш као и доцније о Светом Сави. Има ли величанственије и боље слике од слике старца Симеона који лежи на самртном одру? Онај од кога су сви дрхтали, лежи умотан у расу и моли свакога за опроштај. Ово је прави просветитељ. Онај који је показао како је преумљење могуће. Како је побједа над собом могућа. закључио је господин Дојчиновић. У програму су учествовали полазници школе „Преподобна Касија Константинопољска“.
У порти Саборног храма Вазнесења Христовог на Топлој, у оквиру “Трга од ћирилице” вечерас од 21:00 сат биће приређен програм „Просветитељско дјело светих Ћирила и Методија”, поводом 1 160 година од почетка њиховог мисионарског деловања међу Словенима.
Послије уводне ријечи о свесловенским просвјетитељима, биће приказан бугарски играни филм “Свети кнез Борис први (Михаил)”, са преводом, о првом крштеном кнезу бугарском, савременику првога српског крштеног кнеза Будимира (Мутимира) и дјеловању Светих Седмочисленика међу њима. Улаз је слободан .
Текст и фото: Митрополија црногорско приморска
