Поводом 750 година Лионске уније (1272-1274), синоћ је на Тргу од ћирилице, у порти храма Вазнесења Господњег на Топлој, одржано предавање на тему „Унија и унијаћење као пут прелести, насиља и грабежи“ .
Аутор и водитељ ове вечери, јереј Зоран Миљанић је на самом почетку увео је у појам уније и приказао историју Цркве у периоду Првог пада Цариграда (Латинско царство) и Лионске уније.
-Овај наслов нам сам од себе указује да је ријеч о једној неискреној унији која је била условљена једним турбулентним историјским догађајима од почетка 13. вијека да бисмо сагледали услове који су били неопходни да би се сазвао сабор у Лиону морамо да кажемо о историјским приликама на почетку 13. вијека. Значи почетак 13. вијека 1202. година и 1204. година када пада Константинопољ. То је вријеме четвртог крсташког сабора који је сазвао Папа Инокентије 3. са једном добром намјером, која је требала да ослободи Јерусалим који је био под влашћу Египта. Он је окупио западне европске монархије, Франке, Италијане, Млечане и територију данашње Белгије. Све остале монархије нису учествовале у крсташком походу већ су чак и крсташи на том путу напали Бугарску монархију и град Задар. Папи је било потребно да организује војску која није имала новца да оствари пут до Египта и они су се обратили летачком дужду који је био врло промућуран, велики интережџија и среброљубац и он је тада понудио 35 000 сребрњака али је тражио услов да се на том путу опљачка Задар, Крф и да се сврати до Константинопоља и да се тамо уради што се урадило. Пљачка је била толико велика да су Турци када су освојили Константинопољ они су присвојили само једну трећину онога што су украли Латини. дан данас те реликвије можемо да видимо у Венецији и осталим европским градовима, казао је Миљанић и додао да осим што је град био похаран народ је остао понижен.
Др Владимир Палибрк је говорио о томе шта је био циљ како Лионске, тако и Флорентинске (Фирентинске) уније. Отац Владимир, говорио је и о догматским проблемима које је нудила Флорентинска унија. За разлику од Лионске, која је више била нека врста политичке уније, Флорентинска унија је инсистирала и на одређеним догматским разликама, као што је проблем бесквасних хљебова и Filioque, али и о истрајној борби светог Марка Ефеског, који је био стуб православља и највећи борац против уније.
-То је било вријеме када су европске монархије почеле да угрожавају папски институт посебно врховну моћ папе па му је врло било стало да происаједини источну цркву. видимо да је дошло до сабора у Лиону 1274. године гдје није било расправе већ је грчкој делегацији било понуђено да прихвати Filioque и власт римског папе над читавом црквом. Михајло осми Палеолог је потписао ту унију али она никада није заживјела међу народом у Константинопољу, казао је отац Владимир.
Након предавања оца Владимира, отац Зоран је допунио своје предавање, говорећи о папском примату и његовом прејемству, које је универзално за цијелу Римску цркву.
О Флорентинском сабору подробније је говорио др Константин Джусојев. Говорећи о личности и учењу светог Марка Евгеника (Ефеског), др Джусојев је истакао како се свети Марко Ефески оштро супротстављао новом учењу Римске Цркве о Чистилишту. Потом је отац Владимир, појаснио сабранима учење Римске Цркве о постојању и оправдању чистилишта и објаснио да свети Марко Ефески није био никакав зилот нити радикални православац, који је био против било каквог дијалога. Напротив, он је први отишао на сабор у Фиренци „јер је вјеровао у истинску унију“ закључио је отац Владимир.
На Тргу од ћирилице вечерас у Кућа нобеловца Ива Андрића програм поводом 130 година од рођења књижевника Милоша Црњанског „Писма са Итаке“. Говориће доц. др Милован Дурутовић, академик др. Јован Делић и књижевник Будимир Дубак.
