Муслимани обиљежавају Рамазански бајрам

Хусеин-пашина џамија

Празник долази након рамазана, за који муслимани вјерују да је мјесец у којем су посланику Мухамеду објављени први ајети Kур’ана, прије више од 1.400 година.

 Муслимани у земљама регије данас обиљежавају Рамазански бајрам, један од два највећа муслиманска празника, који долази након рамазанског поста.

У Црној Гори, бајрам-намаз се клањао у више од 135 џамија.

Централна прослава ове године приређена је у Бијелом Пољу, док је у Подгорици бајрам-намаз клањан у Старој вароши, у Стародогањској џамији, као и у џамији Османагића.

Вјерницима исламске вјероисповијести Рамазански бајрам су честитали представници власти, политичких партија , из јавног и културног живота Црне Горе.

Централна бајрамска свечаност Ријасета Исламске заједнице одржана је у Гази Хусрев-беговој џамији у Сарајеву, гдје је бајрамску хутбу казиваи реисул-улема Хусеин-еф. Kавазовић.

У својој хутби Kавазовић је подсјетио да је домовина завичај, додајући да “ми волимо своју земљу и да је, и када смо далеко од ње, носимо са собом”, преноси Фена.

Бајрамске свечаности уприличене су и у многим другим градовима регије.

Велики број верника клањао је бајрам-намаз у и испред Бајракли џамије у Београду.

Муфтија Исламске заједнице Србије Мустафа ел. Јусуфспахић је у својој Бајрамској поруци нагласио да је Бајрам време радости, заједништва и солидарности, те пожелио да благдани донесу инспирацију да будемо бољи људи, да се трудимо да помогнемо другима и да цијенимо све што имамо.

Бајрамски намаз клањан је у препуној загребачкој џамији.

Вјерницима у загребачкој џамији хутбу је говорио муфтија Азиз еф. Хасановић, поручујући како је бајрам вријеме када се “промовира оснажено биће постача” и када вјерник настоји испуњавати највише моралне задатке.

Током мјесеца рамазана, муслимани посте од непосредног изласка сунца (Сабаха) до његовог заласка (Акшама).

Пост значи суздржавање од јела, пића, како би се постигла већа свијест о Богу.

Пост је један од пет стубова ислама, уз муслиманску изјаву вјере, свакодневно обављање молитве, зекат и обављање Хаџа у Меки, ако је вјерник физички и финансијски способан за то.

 Извор:  Al Jazeera Balkans

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here