Мјештани херцегновског залеђа анагжовали су адвоката како би заштитили имовину која је обухваћена Студијом ревизије заштићеног подручја Парка природе Орјен. И даље су спремни за договор, али и за подношење тужбе уколико буду спријечени да располажу својом имовином.
Мјештани Крушевица, Врбања, Мокрина, Каменог, Жлијеба и Убала, који су од општине тражили да се из граница захвата Парка природе Орјен изузме њихова приватна имовина, одлучили су да своја права потраже на суду. На овај корак одлучили су се јер за мјесец није реализован усмени договор са локалном самоуправом о изузимању парцела из заштићеног појаса, казао је предсједник Одбора мјештана Раде Милошевић.
-Отприлике је 28. априла истекло 30 дана за испуњење обећања и ми смо онда, како смо и најавили, узели адвоката да нас заступа како би пред судом вратили оно што је наше. Адвокату смо предали сву документацију за покретање поступка и очекујемо да ћемо тужбу поднијети одмах послије празника, казао је Милошевић.
Подсјећа да су писали петиције, преко медија упознали грађане о овом случају, надали се да ће ипак доћи до договора, али се надлежни нису огласили.
-Неки мјештани су предлагали и да идемо у неки вид опомене, ја нисам лично био за то јер иду празници и отварање сезоне… Ја се још увијек надам да има простора за договор, али ми морамо заштити наше и нико нема право да управља нашом имовином.
Мјештани су раније Општини Херцег Нови упутили захтјев да се границе Парка природе Орјен помјере на границе са државним земљиштем. Милошевић каже и да је Студијом ревизије Парка припроде Орјен требало изузети и њихову имовину.
-Од села Kаменог па до села Бјелотина ревизијом парка су изузети само каменоломи и депонија на Ублима. Ако је неко погријешио 2009. године то се сада могло исправити али неко није имао слуха за нас, казао је Томашевић и као примјер навео да само његова породица има 260 000 квадрата у парку, од чега је велики дио на добрим локацијама.
-Ја сам 29 година био подстанар и нисам продао ништа да би ријешио свој статус. И сад они доносе одлуку да ја нешто не могу продати. Оно што пише у елаборату је да ми, уколико желимо да продамо имовину, морамо прво да је понудимо општини по цијени коју они одреде, а ако они неће ми је не смијемо продати по другој цијени, објашњава Милошевић.
Редакција Радио телевизије Херцег Нови упутила је питања локалној самоуправи и надлежном секретеријату, и очекујемо одговоре.
Ako su mogli deponiju da izuzmu, vala mogu i privatno zemljiste. Deponija bas beleca u parku prirode
I ona pređašnja država se mačehinski odnosila pri plaćanju ekspropisanog zemljišta. Moja tetki je prije više decenija bilo ponuđeno za „otkup“ njene naslijeđene zemlje u Grbaljskom polju radi gradnje Tivatskog aerodroma toliko novca da je sa njim mogla kupiti pakpapir te površine. Ona je sa ponosom odbila taj novac, pa je džabe pripao državi. Je li danas možda bolje? Može li se sada kupiti više pakpapira?