Одлука претходне Владе о укидању путарине Мељине – Петијевићи је била добра, а резултати туристичке сезоне су показали да је била и оправдана, казао је Јаков Милатовић, доскорашњи министар економског развоја Црне Горе, гостујући у емисији „У четири ока“ РТХН уреднице Нине Алорић. Он је негирао писања медија да је у тој одлуци било политичке корупције по било ком основу.
Тврди да је износ од четири милиона еура на рачун концесионара Универзал Монте, Влада планирала исплатити из буџетских резерви.
– Влада је захтијевала да се нађе тај новац у буџету, не знам зашто није тако било. Потом је Влада тражила да буде исплаћен из буџетске резерве, што није страшно јер зато и служе резерве. Данашњи наслови дјелују као да нека економска комисија истражује неку политичку корупцију. Оно што је заиста политичка корупција је управо Влада која наводно истражује ту неку политичку корупцију. Да подсјетим, ова Влада је настала управо на политичкој корупцији и апсурдно је да као таква тражи политичку корупцију тамо гдје је апсолутно нема, казао је Милатовић.
Смањење трошкова доласка туриста са значајних тржишта за Херцег Нови, како је рекао Милатовић, резултурало је одличном туристичком сезоном и потврдило оправданост одлуке.
– Херцег Нови је био запостављен у претходних 20 година. Прије 30 је био један од најбогатијих, а сада је постао најсиромашнији, видно је пао у индексу развоја. То је доказ колико је био запостављен због опозиционог статуса. Захтјев да се укине путарина дошао је од предсједника Општине Херцег Нови. Морам нагласити да смо са њим и његовим кабинетом имали одличну сарадњу. Влада је захтјев уважила имајући у виду комплетну слику и одлучила да откупи беспотребну путарину ка Босни и Херцеговини. То је веома важно тржиште за Херцег Нови, а ову дионицу пута користи и дио гостију који стиже из Србије. Туристи из Босне и Херцеговине су у претходној сезони остварили 15% укупних ноћења у Црној Гори, односно око 90 – 100 милиона еура прихода у туризму. Смањењем трошкова уласка у Црну Гору учинили смо Херцег Нови конкурентнијим у односу на друга тржишта, на примјер хрватско. То је био и сигнал нашим сусједима да је Црна Гора отворена за њих управо кроз смањење трошкова. Пасарела у Мојковцу је коштала око три милиона еура, нико је не користи ни у Мојковцу ни у Црној Гори, нема никакав удио у приходима, а ово је другачија ствар, приближили смо Херцег Нови, резултати су видљиви и ту бих завршио сваку причу, казао је Милатовић.
„Европа сад“ апсолутно не убија здравствени систем, већ је таква тврдња доказ колико људи мало разумију начин на који функционишу јавне финансије, објаснио је Милатовић.
– Фонд здравства је у проблему дуги низ година. Тако је направљен да је Министарством здравља управљао ДПС, Фондом здравства СДП, Монтефарм је као државна фирма дуги низ година деградиран, други приватни играчи су убацивани. Фонд здравства годинама има дефиците и као такав је био неодржив прије свега због расхода који су невјероватно расли. Влада је у овој години за Фонд здравства опредјелила 350 милиона еура што је за скоро 100 милиона еура више него 2018. или 2019. године. Фонд има историјски највећа издавања из буџета. Зато је апсолутно апсурдно повезивати Европу сад која је повећала плате грађанима са структурним проблемима који постоје у Фонду здравства у расходној страни. Нажалост, неко није умио у претходних годину и нешто дана да се значајније ухвати у коштац са проблемима унутар Фонда, да додатно размотри одређене ствари. Фонд здравства је највећа буџетска јединица, у овој години контролисао је 350 милиона од 2 милијарде еура буџета и требали смо, уз помоћ Свјетске банке да кренемо у значајну реформу расходне стране буџета Фонда и да поставимо ствари на здраве основе. Може се у наредном периоду поставити питање сврсисходности Фонда. То је нешто што може да обавља и Министарство здравља кроз директорат. Тако би се смањили расходи и повећала транспарентност која је кључна.
Мањинска Влада је и формирана да деградира, обесмисли и можда чак на крају и сруши програм Европа сад.
– Поставља се питање – зашто су грађани у Црној Гори држани у претходних 20 годинама на минималној заради од 150 еура, зашто нам је просјечна плата била 500 еура? Зато је некоме требало 25 година да почне изградњу аутопута? Шта се десило са свим оним хотелима који су постојали 70. и 80. година на нашем мору? Зашто смо од дестинације која је имала удио хотелског смјештаја од 70% у односу на приватни од 30% дошли у обрнуту позицију? Имате хиљаду питања зашто, и имате два млада човјека у чије идеје вјерује предсједник Владе и који резултат испоруче грађанима па је минимална умјесто 222 сада 450 еура, просјечна плата је повећана са 500 на 700 еура. То је убрзано повећало и кредитну активност, податак од прије пар дана је да је она у Црној Гори повећана за 40% у односу на прошлу годину и 20% упоређујући са 2019. годином. Тиме је покренута и економска активност. Тада постављате питање, шта је све могло да буде урађено у овој земљи да су њом упретходних 30 година управљали људи који су знали, који су жељели и који нису крали.
Чини се, како је казао, да неки локални политичари, неки и без факултета или са другачије набављеним дипломама, који и не разумију економску проблематику и како се она може рјешити, умјесто да наставе започете реформе, у фокус стављају двојицу бивших министара који су дали резултате.
– Исти људи су гласали за Европу сад у децембру у парламенту.
Хоће ли се политички ангажовати у наредном периоду, Милатовић каже да ће пустити да вријеме наметне даље планове али да примарни циљ остаје економски просперитет Црне Горе.
– Видјећемо шта ће вријеме донијети, велико интересовање и тражња грађана да се министар Спајић и ја политички профилишемо. Моја је жеља да и даље доприносим економским и привредним процесима у нашој држави. Можда смо сви били оптимистични након 30. августа и очекивали да се све деси преко ноћи, али то не може да се деси тек тако. Мислим да смо пуно урадили за претходних годину и то, посебно у дијелу социјалне политике и грађани то виде, казао је Милатовић и подсјетио да су приликом преузимања функција у трезору имали 40 – 50 милиона еура што су средства довољна за двадесетак дана те да су се одређени највише уплашили резултата на економској сцени.
Нисмо „тројански коњ“ ДПС-а
Изјеве да су он и доскорашњи министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић, прикривени ДПС јер су гласали за независност Црне Горе на референдуму 2006. године, карактерише као апсурдне.
– Чуо сам изјаве. Најбоље је да грађани суде. Да смо тројански коњ ДПС сада бисмо били у мањинској Влади. То што смо гласали за независност 2006. године је било наше мишљење и сматрам и из ове перспективе да то није била погрешна одлука. Јесте била тешка, да откријем и дио из личног и породичног живота, мој отац је гласао за заједничку државу, ја сам сматрао да је требало гласати другачије и мислим да је то добро из перспективе Балкана. Из гласања за и против заједничке државе, највише су профитирали они који су Црну Гору приватизовали. Поента свега је, учинити Црну Гору мјестом бољим за живот. Не желим даље да коментаришем, мислим да су сви могли да виде ко је Јаков Милатовић и које вриједности цијени.
