МАТУРСКО ВЕЧЕ ОШ “МИЛАН ВУКОВИЋ” –ИСТРАЈНОШЋУ И УПОРНОШЋУ ОСВАЈАЈТЕ!

Њих 70, величанствених, осмјехнутих, поносних и стаситих, вечерас је и званично искорачило из својих клупа ОШ “Милан Вуковић” и закорачило даље. Неизмјерну срећу осјећали су што су заједно, коначно без група, без ограничења загрљаја…. До јуче несташни чуперци, кикице и пјегави носићи, сада су млади људи, дотјерани, у хаљиницама, свечаним кошуљама.

Са једне стране понос и срећа родитеља, са друге њихових наставника и разредних старјешина, док им из крила креће још једна млада генерација.

Ученица Андреа Пророчић, будућа гимназијалка, не крије задовољство што су успјели сви да се окупе на прослави матуре.

-Супер се осјећам! Коначно смо сви заједно, дружимо се и уживамо. Током пандемије, били смо у групама и нисмо могли да се дружимо како треба. Претходне године памтићу по екскурзијама, дружењу, пријатељству, а посебно екскурзијама када смо ишли на Иванова корита гдје смо смишљали игре, дружили се на свој начин. Памтићу и по наставницима и најбољој разредној, казала нам је Андреа.

Уз велико узбуђење, вечерас је било и мало туге, открила нам је ученица Мирјана Стокановић.

-Веома сам узбуђена јер се завршава једно поглавље које већ дуже траје и веома ми је жао што се растајемо. Има туге вечерас. Сјећаћу се свих лијепих тренутака који су нам се дешавали, мог друштва са којим ћу се трудити да одржим везу и даље. Била сам “Луча” и даље планирам да упишем туристичку школу јер ме туризам занима, казала нам је Мирјана.

Посебно и лијепо осјећао се и матурант Константин Урдешић, који нам је кратко казао да ће претходне године основне школе памтити по заједничком дружењу и пријатељствима.

Најљепша сјећања су она везана за другаре са којима сте девет година заједно, казала је ученица Александра Вуковић.

-И сада и прије него што сам стигла на прославу осјећала сам узбуђење, срећу. Није било тешко осмислити шта обући за вечерас, све је било спонтано и лагано, испричала нам је Александра, од наредне школске године ученица економске школе.

Да буду истрајни и упорни у свему што буду радили пожелио је директор школе Синиша Брајовић.

-Ово је генерација која је радила по специфичним условима, половину прошле и читаву ову годину. Било је и периода када нису ишли у школу. Могу да кажем да сам задовољан, успјешно су завршили основно образовање. Било је упитно шта ће бити са матурском вечери, али ево успјели смо да га одржимо. Све је мало каснило због мјера. Сигуран сам да ће они ноћас бити на нивоу. Желим им да буду истрајни и упорни и резултати неће изостати, казао је директор Брајовић.

Смјењују се радост због завршетка основне школе и новог почетка, али и сјета због растанка, казала је Василиса Симовић, ученица која се обратила својој генерацији.

-Све су нам лекције поштено испричане, али недостаје још један час, кратак, на којем је требало да нам се каже да у животу постоје крај и растанак. Од данас не идемо ни на један час, али је једно сигурно – у себи носимо дијелић свакога од нас. Сви се сјећамо времена кад смо били мали, долазећи у непознату установу, међу непознате људе, велике и мале. Било је бјежања са часова, шала на рачун наставника, излета, екскурзија, првих љубави. То је оно што ће свима нама да остане у сјећањима као најљепши период нашег живота. Стојимо на раскрсници, хвата ме језа на помисао о томе да више нисмо мала дјеца којој су једина брига школа и учење. Чујем глас наших наставника како нам желе сву срећу у животу, док се мени пред очима комешају ликови мојих пријатеља, схватајући да више нећемо бити заједно, казала је Василиса.

Подсјетила је вријеме припрема за први разред, међу непознатом дјецом, која ће касније постати пријатељи.

-Све је кренуло са сузама, стидљивим упознавањем и с неразумљивим страхом. Врата ове школе се затварају за нама, али се отварају друга. Наша младост и упорност ће нам помоћи да кренемо даље. Посебну захвалност заслужује наставник Вук који нас је описменио и научио шта значи бити добар друг. Велика захвалност и нашем разредном и свака ријеч за њега је сувишна. Хвала и свим наставницима који су нас предводили ове четири године. Хвала им и што су нас трпили јер то није било лако. Захвалност и једни другима за сваки наш тренутак који смо провели заједно, сваку нашу успомену. Било је свађа и глупости, али смо били најсложнији. Надам се да ће свако од нас успјети у животу, остварити снове и бавити се чиме жели. Године су пролетјеле, али су од нас створиле јако сложан тим који веже јако и искрено пријатељство.  Надам се да ово овдје не завршава, свима желим да иду ка својим циљевима и да не посустају на препрекама, казала је Василиса.

Три одјељења малих матураната стасавала су под будним оком разредних старјешина професора Максима Злоковића, Душке Јовановић и Душке Ковачевић.

Узбуђење је велико и увијек се осјећа жал када се са њима растаје, испричала нам је проф. Душка Ковачевић која додаје да је ријеч о сјајној генерацији, упркос свим потешкоћама времена у којем су радили.

-Осјећам се јако узбуђено. С обзиром на то каква нам је била година све се добро завршило. Дјеца су сјајна, ово је једна од најбољих генерација. Ниједан једини проблем није био у овој генерацији и то смо сви коментарисали. Моје одјељење, IX1, је имало четири Луче и ђака генерација. Увијек жалим када крену, толико се са њима сродим. Ми остајемо пријатељи и пратим шта се са њима даље дешава, а они наврате да се јаве, казала је разредни старјешина Душка Ковачевић.

Опширније погледајте у емисији „ТВ учионица“ ауторке Дринке Кривокапић, у четвртак, 1. јула, од 20:00 на програму РТХН.

Генерацији ОШ „Милан Вуковић“ честитамо и желимо успјех!

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here