Политичка криза у свијету већ се рефлектује на економију, а одразиће се и на туристичку привреду и наше земље, посебно када се узму у обзир емитивна тржишта, као што су Украјина, Русија, Бјелорусија, одакле долази значајан дио гостију.
Услуге Градске луке Шквер традиционално користе наутичари, управо из тих земаља. Има их који и живе овдје. У сусрет туристичкој сезони, ситуација је неизвјесна, а од даљих дешавања зависиће и обликовање понуде, казао је гостујући у емисији „У четири ока“, директор Градске луке Шквер Божо Укропина:
– Нисам оптимиста, јер не очекујемо госте са тих тржишта. Корона је обиљежила протекле двије године. Очекивали смо бољу сезону ове године јер се пандемија стишава, али дешавања у Украјини не улијевају наду. Ту је и поремећај ситуације са енергентима, дешава се глобална инфлација свуда и све ће то утицати на платежну моћ, поготово, малих система, каква је Црна Гора и државе око нас. Осим гостију из ових земаља, Европске уније, већина их је из окружења. Сви ћемо бити директно погођени и то ће имати негативни утицај. Цјелокупну ситуацију морамо сагледати опрезно,оцијенио је Укропина.
Лука Херцег Нови је, такође, мали систем. Лоше најаве сезоне је оно што забрињава:
– Када немате у фебруару и марту, адекватне најаве за већа дешавања, за долазак чартер пловила, та сезона не може дати добар резултат. Прошле године у сезони били смо пријатно изненађени посјетом хотелима, објекатима са гостима из окружења. Нама у Градској луци није дало резултата. Чартер није ни приближно био на том нивоу. У септембру, можда, јесте , али до тада врло лоше. Доста туристичких бродова није ни пловило. Брод „Будва“ није радио, а превозник „Весна“ је возио госте једним бродом, такође „Липовац“. Многи нису ни функционисали, јер нису имали клијентелу, коју би довозили у Херцег Нови. Гости на Луштицу долазили аутобусима. Било је седам или осам упловљавња турских пловила током мјесеца, а толико смо их имали седмично, подсјетио је Укропина.
Он додаје да Градска лука Шквер за већа пловила и јахте нема адекватне везове. Газдује само са пристаништем. Лука Херцег Нови, према његовим ријечима, је још увијек неуређени систем. Очекивали су да ће Морско добро након што су ријешили статус Луке Будва, ријешити да и Херцег Нови добије концесију над Градском луком.
– Колеге су и прије аплицирали за добијање статуса и то није ријешено, за мене из необјашњивих разлога. Са бившом Владом и ресорним министарством поморства, скоро да смо дошли до рјешења и десила се пандемија. Потом се промијенио закон , гдје је Управа поморске сигурности, требало да од Морског добра, преузме бригу о лукама од локалног значаја, што није заживјело. Доласком нове Владе и промјеном у Морском добру, у коректној комуникацији са Младеном Микијељом, очекивао сам да ћемо брже ријешавати то питање. Актуелна Влада и у том сегменту је била спора. Са предсједником Општине Стеваном Катићем ишли смо у сједиште Морског добра и касније са предсједником Скупштине Општине Иваном Отовићем и другим представницима локалне управе. У новембру прошле године, упутили смо иницијативу Морском добру, да као правно лице, у Влади покрене у наше име питање концесије о луци, на дужи рок. Сада је Влада у техничком мандату. Очекујемо да ће Скупштина општине Херцег Нови ускоро да донесе одлуку и да прогласи јавни интерес у обалном дијелу појаса Градске луке Шквер, а од Морског добра и надлежних институција, да дефинише границе луке и акваторијум. Имамо систем, који је неодржив, потврдио је Укропина.
Он потврђује да је Херцег Нови једина лука у Црној Гори и окружењу, са неријешеним статусом:
-Више је правних субјеката а нема уговора са Морским добром, које газдује обалом. Требамо акт којим се регулише коришћење, уређење и улагање у то подручје. Пројектом Реагал портс (Regal Ports) добили смо вриједну опрему и 1. марта преузели бригу о безбједности у луци, имамо малу метеоролошку станицу да можемо да аплицирамо за многе пројекте, али правни статус није ријешен, констатовао је Укропина.
Он додаје да је веома важно питање инвестиција у луку.
– Упитно је колико је лукобран у луци стабилан. Брзо би се вратило улагање у санацију лукобрана. Лукобран је највише на удару, када су високи таласи а ове зиме на срећу, није било већег невремена. Морско добро је одредило око 30 000 еура, за испитавање стања лукобрана. Средства се морају наћи. Веома је важна безбједност пловила у луци. Добићемо и глисер за наше потребе у луци, најавио је Укропина.
Очекује више информација наредних дана. Са представницима Општине посјетиће Морско добро у Будви, како би напокон ријешили пат позицију, што се тиче Градске луке Шквер Херцег Нови.
Из Морског добра указују на питање обезбјеђења сидришта у Зеленици за прихват крузера. Лука Зеленика не би била само резервна варијанта за крузере, одакле би се и путници даље пребацили мањим бродовима до Шквера и других лука, или да аутобусима организују обиласке. Агенција, као што је Адриатик, на услузи је да посредује у прихвату крузера, који би долазили у Луку Зеленика, већ од марта. Тада је, како се оцјењује, безбједније да се усидре у Зеленику на улазу у Боку Которску.
