У организацији Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма, у Мултимедијалној сали Општине Тиват одржана је јавна расправа о предлозима три законска рјешења која треба да замијене актуелни Закон о планирању простора и изградњи објеката из 2017. године. Расправа је организована за шест приморских општина, а учешће су узели грађани и представници локалних управа Херцег Новог, Будве, Бара и Тивта. Док су службеници секретаријата за уређење простора били заинтересовани за примјену законских рјешења у пракси и обрађивачу постављали конкретна питања, грађани су се махом бавили својим партикуларним проблемима, тематски често изван оквира јавне расправе.
Марина Изгаревић Павићевић, генерална директорица Директората за планирање простора и информационе системе, представила је нацрт Закона о планирању, њен колега Горан Горашевић, директор Директората за грађевинарство, говорио је о новинама које доноси предлог Закона о изградњи објеката, док су нацрт Закона о легализацији бесправних објеката и новине у овој области тематизовали државна секретарка у Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма, Зорица Крсмановић и Владан Стевовић, генерални директор Директората главног државног архитекте и развоја архитектуре.
-Ми смо покушали измјеном важећег законског рјешења да дођемо до неких бољих рјешења, имајући у виду досадашњу примјену важећег закона и препознајући његове слабе тачке. Не мислимо ни да је ово што је пред вама идеално, нити да ћемо у коначном доћи до идеалног рјешења, али се надамо да ће бити боље и примјењивије у односу на ово што сада важи, поручила је државна секретарка,Зорица Крсмановић напоменувши да су то основни разлози због којих се приступило изради три законска рјешења која треба да замијене актуелни Закон о планирању простора и изградњи објеката из 2017. године.
-Од ова три закона од почетка нам није било логично да је Закон о легализацији бесправних објеката уопште био саставни дио важећег закона, јер сматрамо да као такав мора да буде темпоралан, орочен, како би и процес легализације био орочен, јер ако дајемо могућност да процеси легализације трају бескрајно, дајемо могућност грађанима да бескрајно нелегално граде, осврнула се на један од највећих проблема важећег законског оквира, државна секретарка.
Нагласила је да је сарадња са локалним упавама у припреми законских рјешења била на високом нивоу, што је помогло да се детаљно сагледају проблеми у примјени актуелног закона.
-Мислим да је први пут да су се текстови закона радили на начин да су били укључени не само службеници министарства, као што је то досад била пракса, него је то био тим састављен и од представника Заједнице општина, невладиног сектора, представника Инжењерске коморе, представника Привредне коморе, потрудили смо се да прибавимо мишљења свих релевантних субјеката, објаснила је Крсмановић.
Изгаревић Павићевић је казала да потпуна примјена Закона о планирању простора и изградњи објеката из 2017. године није заживјела. Тај закон је препознавао само два планска документа- Просторни план Црне Горе И План генералне регулације.
-Ми још увијек функционишемо по прелазним и завршним одредбама овог законског рјешења. Оно што је препознато као један од проблема јесте што је за руководиоце израде свих планских докумената до сада именовано физичко лице. Остали смо и даље при таквом овај рјешењу да Просторни план Црне Горе буде стратешки документ, и да је имао такво утемељење од 1964. године када смо изанализирали комплетан законски оквир, остали смо даље при таквом рјешењу, а да остали планови који се доносе у складу са овим законом и чију је подјелу препознао овај закон, имају и регулациону компоненту. Планове ћемо дефинисати на државном и локалном нивоу, казала је она.
На државном нивоу, како је рекла, постоје Просторни план, Државни план детаљне регулације и Просторни план подручја посебне намјене.
-Код локалних планских докумената имамо расподјелу на Просторно-урбанистички план, имамо Локални план детаљне регулације и имамо Урбанистички план, док су код спровођења Локалног плана детаљне регулације препознате и атрактивне зоне и зоне које су комплексније с архитектонског аспекта, па се у том дијелу кроз овај плански документ може прописати израда урбанистичких пројеката, која је, наравно, у надлежности државних односно локалних, градских архитеката, казала је Изгаревић Павићевић.
Именовање физичког лица за израду планских докумената, казала је, није дало сјајне резултате, па је предложено рјешење да се на државном нивоу формира привредно друштво које ће радити државна планска документа, а да се на локалном нивоу формира привредно друштво које ће радити локална планска документа.
-Били смо свјесни чињенице да локалне самоуправе немају капацитет да формирају своја локална привредна друштва, те смо дали законску могућност да се двије или више локалних самоуправа може удруживати и формирати заједничко привредно друштво које ће за територију тих општина радити планска документа. Законом су прописани критеријуми за та привредна друштва. Она која ће радити државна планска документа треба да имају одговорног планера и још осам планера, док локално привредно друштво које оснива локална самоуправа или удружене локалне самоуправе мора да има обавезно запосленог једног одговорног планера и још четири планера. Овим законским рјешењем су дати и критеријуми, па је за лиценцу одговорног планар потребно минимум 12 година искуства у простоном планирању и уређењу простора док планери треба да имају минимум осам година искуства. Привредно друштво које оснива држава није само привредни субјект који ће радити планска документа, већ му се дају и широка јавна овлашћења. Привредно друштво ће радити базне студије за потребе израде планске документације и ово привредно друштво ће судјеловти активно у планирању простора за територију Црне Горе на начин што ће давати мишљење на локална планска документа која ће радити локално привредно друштво. Новина у закону јесте и то да се одлука о изради локалног планског документа доставља на сагласност Министарству, објаснила је Изгаревић Павићевић, додавши да достављање одлуке министарству не значи намјеру да се устраје у централизованом систему планирања, већ да се успоставе учинковите процедуре за примјену Просторног плана Црне Горе као кровног документа.
Горан Горашевићказао је да закон који је више од 5 година на снази, није баш дао очекиване резултате с обзиром да је био на тежишту на јавних овлаштења, на урбанистичко грађевинској инспекцији.
-Постојеће рјешење, у дијелу испуњавање услова грађења путем пријаве радова није дало очекиване резултате. Дакле, ту се очекивао један мултидисциплинарни човјек који би могао све те радње да обавља, то се показало мало као неефикасно, с обзиром да смо напредовали на свјетској бизнис листи, на четрдесетом мјесту и самог увођења пријаве грађења, ипак, то није баш дало очекиване резултате и у овом постојећем закону с њим у вези смо дошли и до промјене овога закона, казао је Горашевић.
Новина Нацрта закона изградње објеката се односи на прибављање грађевинске дозволе за све објекте као услугу грађења, то јест издавање грађевинске дозволе је децентрализовано подјелом надлежности између Министарства и Општине. Министарство издаје грађевинску дозволу за објекте од општег интереса и објекте површине преко пет хиљада метара квадратних, а за остале објекте грађевинску дозволу издаје орган локалне самоуправе и оно што је новина јесте да се грађевинска дозвола издаје само на главни пројекат, што нисмо имали у прошлом законском рјешењу, казао је Горашевић.
Новина је и процедура изадавања грађевинске дозволе за породичне стамбене зграде основног становање која је поједностављена, што подразумијева да за те објекте није обавезујући Извјештај о позитивној ревизији техничке документације, већ изјава пројектанта да је пројекат урађен у складу са Законом, прописима и правилима струке и да се на основу тога може градити.
-Подобност за употребу објекта утврђује се техничким прегледом, новине у нацрту закона, такође да је технички преглед обавезан за све објекте, осим за породичне стамбене зграде основног становања. Када кажем породична стамбена зграда основног становања, то су зграде до 200 метара квадратних нето површине, објаснио је он.
Постављање, односно грађење и уклањање привремених, помоћних објеката уређује јединица локалне самоуправе уз претходну сагласност министарства.
Државна секретарка Зорица Крсмановић говорила је о Закону о легализацији бесправних објеката. Она је казала да је једино ово, од три планирана рјешења, које је планирано да се орочи на пет година, како би држава покушала да стане на крај нелегалној градњи.
-Одустало се од плана генералне регулације, а знамо да је важећим Законом о планирању простора изградње објеката од 2017. па до дана данашњег битан елемент у поступцима за легализацију била израда плана генералне регулације и да је конципиран цио закон био на том плану. Међутим, како се одустало од тог плана, ишли смо ка новим рјешењима. Знам да смо велики број предмета ријешили управо на начин што смо прекинули поступке до доношења плана генералне регулације, зато што се нису уклапали у важеће планске документе или се налазе на простору где уопште нема планова детаљне разраде.
Она је рекла да је јако мала реализација у локалним управама била у поступцима легализације.
-Одлучили смо да до 500 квадрата, условно речено, мањи ти објекти остану на рјешавање локалним управама, а да ових преко 500 се проследе држави на рјешавање. На начин што би се формирала, е сад ми не знамо прецизно како ће овај се та институција звати, да ли ће то бити нека државна агенција за легализацију или под неким другим називом, али суштина је да преко 500 квадрата, та нека нова институција рјешава ове захтјеве.
Крсмановић је позвала грађане да пошаљу писане предлоге, сугестије и замјерке на предложене законе, те да је јако важно да се сада повуче граница.
Јавна расправа траје до 27. јуна, а скуп у Тивту, намијењен грађанима из шест приморских општина, шести је округли стол у оквиру расправе. Предстоји и скуп намијењен грађанима из општина сјеверног региона, који ће у четвртак бити одржан у Беранама.
Извор: Радио Тиват
