Светом литургијом у цркви Светог Стефана на Сушћепану, а потом и литијом која је након вишегодишње паузе обновљена, обиљежен је празник Томина недеља. Уприличена је и промоција књиге „Сушћепан- црква, обичаји, вјеронаука“ аутора Горана Комара, Небојше Раша и Теодоре Пантелић. Светковини је присуствовао и потпредсједник Општине Херцег Нови Мирко Мустур.
Када имамо мир онда имамо све оно шта је потребно да би човјек живио достојанствено и благословено и онај тјелесни и духовни који нам само вјера може дати, казао је између осталог у бесједи протојереј ставрофор Обрен Јовановић, архијерејски намјесник херцегновски.
Он је истакао и значај вјере и поручио да није страшно када посумњамо али да јесте када останемо у тој сумњи.
– Кроз читав вијек људски имамо оне који читају јеванђеље, који чују ријеч Господњу и вјерују онако како је написано и вјерују онако како се догодило и то су они светитељи Господњи које Господ на крају и награди јер никада нису у срцу своме посумњали у Господа. Али има и нас који понекад посумњамо па личимо на апостола Тому али то није ништа страшно, људи смо и Господ је апостола Тому такође прославио и он је свети кога данас прослављамо. Тако и нама ако некада посумњамо то није страшно али је страшно ако останемо у сумњи. Господ Бог је васкрсао и појавио се са ранама својим и те ране је понио у царство небеско и те ране ће увијек бити на њему јер је то знак вјечне љубави и савеза између Бога и човјека. И то је свједочанство Божије љубави према нашем роду, према нашем народу, поручио је отац Јовановић.
Литија на Сушћепану поводом Томине недеље обновљена је након 80 година. Иницијатор овог догађаја, предсједник Црквеног одбора Предраг Сладовић, прича да се у цркви Светог Стефана на Сушћепану служила литургија на овај празник, а не на Васкрс, јер је за сва села у залеђу био само један парох.
– Литија је до Другог свјетског рата ишла ивицама села. Након тога, односно у вријеме комунизма, литије нису одржаване. Дошли смо на идеју, заједно са Црквеним одбором и мјештанима, да је обновимо. Сабрали смо дјела мјештана и обичаје у једну малу књигу. Данас овдје, послије литије, биће додјела тих књига и захвалница – наводи он.
Ријеч је о књизи „Сушћепан – црква, обичаји, вјеронаука“ аутора Горана Комара, Небојше Раша и Теодоре Пантелић. Црквени одбор је захвалнице додијелио младом Павлу Дачу Брајевићу, који је током литија за одбрану светиња носио црквени барјак, затим Луки Вукаловићу, најстаријем мјештанину Шпиру Сладовићу, Марку Лучићу, Никши Гојковићу, Балши Булатовићу.
Предсједник Црквеног одбора истиче да је ова литија веома значајна јер окупи на Сушћепану велики број вјерника, као и људе који живе са стране.
Литија се кретала од цркве према извору „Бостањ“, старим каменим путем до другог краја села гдје живе Грбићи, Косићи, Пантовићи и Паликуће, затим асфалтом у доњи дио села, па назад до цркве.
Вјерном народу захвалио је отац Владан Пантелић, а посебно дјеци полазницима вјеронауке.
– Нека Господ да сваки благослов овом селу и умножи свако добро, казао је отац Пантелић.
Услиједила је промоција књиге „Сушћепан – црква, обичаји, вјеронаука“ аутора Горана Комара, Небојше Раша и Теодоре Пантелић.
Небојша Рашо истиче да се након приче о Сушћепану у емисији РТХН Море и залеђе, родила идеја о настанку књиге која говори о цркви, родовима, обичајима и обнови црквеног живота.
– С обзиром на то да је у књизи обухваћено више области логично је било да ради више особа. Уз нас троје, доста је људи дало свој допринос старим фотографијама, прикупљању обичаја и успјели смо све да сакупимо. Ово село је изузетно значајно и због сачуваног предања које каже да је ту и гроб Херцега Стефана, а највише због остатака првобитне цркве која се везује за IX и X вијек. Најзначајнији остаци су двије плоче олтарске преграде сда грифонима који се налазе данас у цркви. Раније су били у звонику, а сада су у цркви. Све наше цркве грађевине, а нарочито оне положене на брдском појасу, припадају дубокој старини, казао је аутор Горан Комар.
– Када погледате Сушћепан наићи ћете на мноштво архивских трагова. У подножју села налазе се остаци једне зградице која је представљала маслинат ћелију манастира Добрићево на Требишњици. То је све територијални опсег Сушћепана и ми смо те податке обрадили овом публикацијом.
Први час вјеронауке у цркви Светог Стефана, како је записала Теодора Пантелић одржан је 2007. године , а прва вјероучитељица је Марија Пантелић.
– Након тога су кренули и да се мјењању и професори и доста полазника се промијенило током ових година. На првом часу било је мало полазника, али се број дјеце повећавао. Чланови школе вјеронауке учествује на приредбама и Светосавским академијама. Сада се часови одржавају сваке друге недеље и стално нам прилазе нови чланови.
Книга је богата историјским документима, али и илустрована фотографијама, казао је Рашо.
– У књизи је фотографија од обнове цркве 1986, објављена су и документа из Архива о задужбини Леса Антуновића , који је половину куће у Херцег Новом даривао и од њених прихода школују се сиромашна дјеца са Сушћепана. У црквеној кући сачувана су документа о набавци звона. Објављене су и фотографије из 2000. када је литургију служиио блаженопочивши митрополит Амфилохије. Тада је Комар објавио прву малу књижицу о Сушћепану, казао је Рашо.
