Систем обрачуна посебне накнаде за Регионални водовод, као и комуналних накнада које представљају приход локалне самоуправе, иако формално јасно дефинисан, у пракси оставља простор за појаве које могу довести до озбиљних неправилности и нарушавања јавног интереса. Суштина проблема лежи у моделима обрачуна који се заснивају на процјени инвестиционе вриједности и бруто грађевинске површине, при чему се у оба случаја као кључни ослонац користе подаци које достављају инвеститори и ревиденти, саопштио је предсједник одбора директора Регионални водовод Црногорско приморје Зоран Лакушић.
Како је казао, комунална накнада је намјенски приход локалне самоуправе (општине) који плаћају власници или корисници стамбених/пословних простора и грађевинског земљишта. Средства се користе за одржавање јавних површина, расвјете и комуналне инфраструктуре.
-У појединим случајевима долази до приказивања инвестиционе вриједности која не одражава стварно стање, чиме се директно утиче на висину обавеза према Регионалном водоводу, али и на износе комуналних накнада које припадају локалној самоуправи. Посебан проблем представља чињеница да се обрачуни заснивају на документацији која може бити формално исправна, али суштински нетачна, јер улазни подаци нијесу адекватно контролисани или су свјесно прилагођени како би се умањиле финансијске обавезе инвеститора, рекао је он.
Истовремено, нетранспарентно приказивање стварне намјене и структуре објеката може имати додатне импликације на висину комуналних накнада, с обзиром на то да различите врсте објеката подлијежу различитим режимима обрачуна. У таквим околностима, формално евидентирање објеката не мора одговарати њиховој стварној функцији, што доводи до неправичног и неуједначеног оптерећења између инвеститора.
Додатну сложеност уноси пракса фазне реализације пројеката, гдје се јединствени инвестициони захвати раздвајају на више цјелина. Такав приступ, осим што отежава цјеловит увид у стварну вриједност и обим пројекта, може имати за посљедицу и фрагментацију обавеза како према Регионалном водоводу, тако и према локалној самоуправи, чиме се губи јасна слика о укупним приходима који би требало да припадну јавним финасијама, истиче Лаковић.
Посебно осјетљиво питање представља могућност неуједначене примјене прописа, како на државном, тако и на локалном нивоу. У ситуацијама када не постоји јединствен и снажан контролни механизам за провјеру тачности достављених података, отвара се простор за селективно поступање, различита тумачења прописа и потенцијалне злоупотребе које доводе до губитка значајних јавних прихода.
Све ово указује да питање обрачуна ових накнада није само техничко или фискално питање, већ питање од суштинског значаја за заштиту јавног интереса. Уколико се не обезбиједи потпуна транспарентност, јединствена методологија и снажна контрола над подацима које достављају инвеститори и ревиденти, постоји озбиљан ризик да и Регионални водовод и локалне самоуправе остану ускраћени за приходе који су неопходни за развој инфраструктуре и одрживо управљање ресурсима, закључује Лакушић у саопштењу.
