У Херцег Новом је одржан састанак министара културе у оквиру Берлинског процеса којим предсједава Црна Гора, у чијем је фокусу улога културе и креативних индустрија у развоју Западног Балкана. Уз земље чланице Берлинског процеса, састанку су присуствовали представници Њемачке, појединих чланица Европске Уније, као и Велике Британије. Организатор је Министарство културе и медија, у сарадњи са Британским савјетом за Западни Балкан.
Култура и креативне индустрије представљају значајан развојни потенцијал Западног Балкана, порука је са састанка, чији су учесници сагласни да овај сектор има све већу економску важност, али да је и даље недовољно повезан на регионалном нивоу.
Директорица Британског савјета за Западни Балкан Клер Сирс Вуд (Цларе Сеарс Wоод) истакла је да култура и креативна економија могу имати кључну улогу у економском расту, помирењу и запошљавању младих у региону. Навела је да креативне индустрије представљају један од најзначајнијих покретача развоја у Уједињеном Краљевству, и истакла да све више држава препознаје значај културе као фактора повезивања.
– За Велику Британију, креативна економија је огроман покретач раста. Она доноси 13 милиона фунти сваког сата. Запошљава 2,5 милиона људи и један је од стубова наше индустријске стратегије. Све више земаља схвата да богатство не мора нужно бити у производњи или се налазити под земљом, вец́ је у људима, у идејама, у интелектуалној својини и у дизајну, и постоји толико много могуц́ности за Западни Балкан у овој области. За Велику Британију, креативна економија расте двоструко брже од других сектора на индустријском плану. И то није само случај у Великој Британији; многе земље заиста прихватају културу јер је она повезујуц́и фактор. Повезује се са економијом. Повезује се са културом. Повезује се са туризмом. Повезује се са наслеђем. Дакле, постоји толико много могуц́ности. Важно је искористити тренутак, брзо дјеловати, учити из искуства других земаља, спојити образовање, економију, културу и туризам, и све то повезати, и што је најважније, учинити то дијелом националног инвестиционог плана, поручила је Сирс Вудс.
Министарка културе и медија Црне Горе Тамара Вујовић поручила је да креативне индустрије обухватају широк спектар дјелатности, и да имају и културни и економски значај.
-Ово је трећи министарски састанак ове године. Након министара јавне управе и министара енергетике и рударства овога региона, састају се министри културе како би разговарали колико смо напредовали у односу на прошлу годину, када смо имали први састанак на тему креативних економија. Креативне економије су један веома разнородан сектор који се креће од дизајна, моде, гејминга, ИЦТ-а, све до креативног занатства и онога што зовемо арт анд црафт, сувенири и тако даље. Све оно што је производ неког културног промишљања је тема за министре културе, али она има и значајан економски потенцијал. Јер, рецимо, неко ко производи неки добар сувенир или неку игрицу и продаје је на некој платформи, он итекако утиче на економију, самозапошљив је, а негдје доприноси и националној економији, казала је Вујовић.
Она је нагласила да је важно те потенцијале претворити у конкретне развојне стратегије и инвестиционе планове.
– Ово су земље са Балкана које имају мноштво креативних људи, који имају потенцијал да стварају, тако да је само то богатство које имамо треба преточити у неке конкретне стратегије, у конкретне потезе, као што је, рецимо, Регионални савјет за сарадњу – РЦЦ. Нешто слично би требало направити и на пољу креативних индустрија, са циљем да се регион представља као јединствен према свијету и према Европској унији.
Генерални секретар Вијећа за регионалну сарадњу Амер Капетановић оцијенио је да Западни Балкан располаже креативним потенцијалом, али да је кључ у његовом повезивању. Он је поручио да је циљ стварање регионалне платформе која би омогућила јачи наступ креативних индустрија и њихов економски раст.
-Нама у региону не фали идеја, ни креативне енергије; имамо ми то. Оно што нама фали је платформа да се то повеже, уклањање разноразних баријера, прављење система гдје би увезали, рецимо, гаминг индустрију, филмску индустрију, аудио-визуелну умјетност, било коју другу умјетност, која данас, по неким подацима релевантних свјетских агенција, генерише 5% ГДП-а. Дакле, није то мала снага, али је фрагментирана. Затворена је, да кажем, у националне границе, а ово што ми данас покушавамо и што ћемо сасвим сигурно радити са Владом Црне Горе и са свим владама у региону,је да направимо једну регионалну платформу. Да на неки начин максимално помогнемо тој креативној енергији и креативним идејама да се повежу и да добију тај „сцале“, тај замах. Нјима треба системска подршка, њима треба новац, али не донације. Њима треба нека врста бизнис партнерства, закључио је Капетановић.
Порука са састанка је да креативна економија може постати важан покретач развоја и запошљавања младих у региону, али уз јачу регионалну сарадњу и повезивање сектора.
