Сликар и вајар, Новљанин Ђуро Бели Пријић представио се публици 13. самосталном изложбом, овога пута скулптура, симболичног назива „2/3“ у галерији „Сју Рајдер“ у Старом граду.
Суштину комплексне стваралачке личности Белог Пријића чини истинско умјетничко дјело, које настаје из умјетника на тајанствен, загонетан и мистичан начин, казала је на отварању изложбе историчарка умјетности Љиљана Зековић.
– Ликовни опус Ђура Белог Пријића представља респектабилан примјер како двије ликовне дисциплине – сликарство и вајарство могу да коегзистирају као компатибилан идејни и ликовно-естетски корпус и како је у природи сваког посвећеног умјетника, да у складу са самосвојним поетским склоностима, тражи и налази индивидуалне стваралачке путеве – наводи она.
Поштујући језичке саморјечивости скулптуре и слике, Бели Пријић усложњава креативна тражења. Он на сликама смишљено потенцира тродимензионално дефинисање предметног слоја, којим постиже илузију барељефне пластичности, док на скулптурама, користећи материјале различитих хроматских вриједности и својстава, остварује сликовне, колористичне и свјетлсоне ефекте. Наведена премиса садржана је у називу изложбе његових вајарских дјела „2/3“, а односи се на феноменолошке референце двије димензије у трећој, објаснила је Зековић.
– Вајарски радови Белог Пријића изложени у галерији „Сју Рајдер“ настали у посљедње три године, представљају умјетника медитеранске поетике који личним иновативним аспирацијама, тананим обликовани сензибилитетом и изражајним могућностима материјала реализује скулптуру посебне осјетљивости и тактилности – запажа она.
Инспирација, како је за РТХН казао Пријић, је питање тренутка, а након пуно радова, умјетник открива и нит коју носи у себи, али то није ништа рационално.
– Човјек има неке своје приче, које рјешава у кревету увече, па онда смишља, нешто га такне, па одлучи да то прелије у неку скуплтуру. То тако иде и врло је једноставно, само треба бити искрен према себи и пустити оно што душа јави, то урадити и неће бити промашаја – наводи он.
За Пријића материјали нису важни, већ рад и стварање. Превише рационалности у умјетности никад не доноси резултате.
– Јурњава да се то неком свиди мене не интересује. Ако се мени свиди, пресрећан сам. На крају видим, пошто сам себе искрено унио у то, да се и другима свиђа. Е то је за мене апсолутна срећа – прича Пријић.
Сматра да је Херцег Нови град искусне и добрe публике, коју треба његовати и искрено позивати на изложбе. Поставку Ђура Белог Пријића у галерији „Сју Рајдер“, односно 25 скулптура, публика може видјети наредних 15 дана.
