Представа “Клаустрофобична комедија” Звездара Театра, по сценарију Душана Ковачевића, у режији Дарка Бајића изведена је синоћ пред новском публиком у Дворани Парк. И након више од деценије извођења представа не губи на актуелности, већ се по овацијама публике чини да данас још снажније осликава друштво у којем живимо отуђено, убрзано и лишено истинске блискости међу људима.
Душан Ковачевић је „Клаустрофобичну комедију“ писао прије тридесет година, како је тада објаснио, са осећањем да живимо у тескоби која се прикрива повременим отварањем прозора. О времену тада, као и сада, човјек може бити заглављен у лифту као и у држави, каже Сава оџачар, човек заљубљен у живот који му је недостижан кога игра глумац Љубомир Бандовић.
-Људи су данас отуђенији него икад, с обзиром да су умреженији него икад. У моје вријеме, друштвене мреже су биле мрежа од гола, мрежа од коша, одбојкашка мрежа, то су биле мреже… Данас људи сједе једни са другима за истим столом и разговарају међусобно преко друштвених мрежа. Постали смо бестидни, што је потпуно клаустрофобично и трагично, казао је Бандовић.
Говорећи о људима који данас остају досљедни себи и својим принципима, сматра Бандовић.
-И Христ је страдао, мислећи својом главом. То је једини пут до Васкрса, каже Бандовић.
У представи поред Бандовића играју Славко Штимац, Марко Јанкетић и други, а публика у Херцег Новом наградила их је дугим аплаузом. Бандовић сматра да разлог успјеха представе лежи управо у емоцији коју носи.
-Људи су жељни емоције. Емоција је негдје почетком овог вијека мало исчилила или испарила из позоришта. Позориште је постало један полигон за идеолошка препуцавања или за неко отуђено позориште гдје се глумци не гледају, немају физички контакт, него гледају у публику, неко дводимензионално позориште. Ми овом представом, далеко од патетике, нудимо праву људску емоцију и како путујемо из града у град или играјући у Звездара театру пред разним публикама само потврђујемо колико је потребно да се волимо.
Додао је да су људи заборавили на мале, али суштинске вриједности које човјека чине човјеком.
-Не смијемо заборавити на „молим те“, на „извини“, на „хвала“ и све оно што људе чини људима, а то је понизност и захвалност за овај живот, пред створитељем прво, па онда једни према другима имамо обавезу да будемо људи, рекао је Бандовић.
Представа, како каже, говори и о љубави, али и о томе колико често вриједност људи и тренутака схватимо тек када их изгубимо.
-Тога се сјетимо тек кад те неке људе или неке ствари изгубимо. То је проклетство људско које нас зове на учење. Човјек се учи док је жив. Само пораз доноси памет. Побједа доноси славље, после којег си мамуран. Али док се пењеш, мораш да обратиш пажњу и на оне испод себе које претичеш и на оне које стижеш. Морамо се дозвати памети. Јер неће свако наћи своју Нину, рекао је Бандовић.
Након још једног успјешног извођења пред херцегновском публиком, Бандовић није крио емоције и задовољство боравком у граду.
-Пуно ми је срце. Волим овај град, волим сунце, море, ове људе… Да је среће, па да се дође на мало дуже, а да се при том и ради и одмара. Ми смо данас цијели дан провели на плажи. Мени су рекли да вечерас не морам ни да се шминкам, закључио је Бандовић.
Представа Звездара “Клаустрофобична комедија” већ данас наставља пут до Никшића, гдје ће вечерас бити изведена у Никшићком позоришту.
