Национално удружење произвођача рибе Црне Горе обратило се Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде дописом у којем су побројане и аргументоване све мане пројекта МИДАС 2.
У допису које потписује предсједник удружења, Марко Кисе наведено је да је овај пројекат био посљедња нада да се покрене, модернизује и оснажи посрнула рибарска флота, јер мали број рибара је у финансијској могућности да финансира куповину новог пловила.
-Ако рибар пожели да кроз МИДАС 2 обезбједи пловило, за инвестицију од око 200 хиљада еура мора да обезбједи комплетна новчана средства. Уколико та средства не посједује, него мора да подигне кредит, у обавези је да обезбиједи фидуцију као гарант у банци у вриједности 400 хиљада еура и да посједује инзваредне билансе фирме. Питамо се, ко од рибара који искључиво живи од рибања може приуштити брод вриједан 200 хиљада? Тврдимо нико – наводи између осталог у допису Кисе.
Сматра да је МИДАС 2 још више подијелио црногорске рибаре, јер нико ко живи искључиво од рибања и свога рада неће купити брод зато што нема новца за ту инвестицију.
– Једини који га могу купити то су рибари који се баве некомерцијалним изловом рибе, а то су поморци и разна предузећа. Држава ће му вратити 80%, а послије пет година може да врати рибарску дозволу и да му остане брод, који у сваком тренутку може да прода и остварити профит. У случају да рибари који живе од рибања могу доћи до средстава, не могу купити брод дужи од 10 метара, што је један од битних услова за реализацију овог пројекта, јер морају имати регулисан вез, односно уговор о закупу у некој од марина, а држава још увијек није изградила рибарске луке – наводи Кисе и подсјећа на примјер проблема рибара са везовима у марини Лазуре, за шта је, како је рекао, у току припрема документације за Државно тужилаштво.
Кисе у допису подсјећа Министарство да је прије пет година одржан радни састанак у Херцег Новом, на којем је представнике Свјетске банке упознао са стањем рибарске флоте и рибарског сектора у Црној Гори.
– Упознао сам их да имамо пар стотина регистрованих рибара и да се од тог броја комерцијалним изловом бави њих око 70, и то 17 кочара, око 13 мањих и већих пливарица и неких 40-ак рибара, који се изловом баве помоћу мрежица и парангала, а да су остали рибари запослени као поморци, скипери или су власници рибљих ресторана, продавница рибе и пензионери. То није комерцијални, већ је више допунски или рекреативни лов – наводи Кисе у допису.
Том приликом је предложио представницима Свјетске банке да дозволе куповину дрвених бродова до 20 година старости или пластичних до 10 година, али од тада до данас нико није одговорио за ове захтјеве.
Рок за подношење захтјева је од 15. јула до 15. септембра. То је вријеме годишњих одмора, када је немогуће обезбиједити сву потребну документацију, што је посебно тешко у државама у окружењу, сматра Кисе.
У Националном удружењу произвођача рибе Црне Горе питају зашто јавни оглас не траје шест мјесеци, него баш током љета, када су годишњи одмори, а рибари раде интезивно да би преживјели зиму. Даље питају зашто по одобрењу пројекта 80% средстава уговореним произвођачима, односно бродоградилиштима, не уплаћује Свјетска банка, преко пословних банака Црне Горе, а да рибар учествује са својих 20%. Такође, питају зашто рибар мора да обезбиједи средства преко кредита високе фидуције, кад то може да гарантује ресорно Министарство Свјетској банци. На крају, питају и зашто рибар мора бити власник брода ако држава даје 80% инвестиције.
– Сматрамо да би пет година брод требало да буде у власништву државе, а након тога, ако рибар испуни све услове, власништво прелази на њега. Овај експертски потез није радило Министарство Александра Стијовића, ни Директората Катарине Бурзановић, ово је искључиво дјело бившег министра Милутина Симовића и бивше директорице за рибарство Славице Павловић. Ово је пораз рибара и незнања или немоћи државе да развије, помогне и организује рибарски сектор – наведено је у допису.
Из Удружења предлажу министру Стијовићу да хитно, у року пет дана, сазове састанак са представницима Удружења, уз присуство директорице и свих запослених у Дирекцији за рибарство, а у циљу изналажења најбољег начина да рибари искористе средства МИДАС 2 пројекта.
