У необичној и симболичној атмосфери, односно на пловидби заливом у вечерњим сатима, уз свејтла града у позадини, представљена је збирка пјесама кратих форми „Караточ“ Новљанке Ксеније Матовић. На промоцији су, уз ауторку, говорили рецензенткиња и добитница награде „Бен Акиба“, проф. Светлана Градинац, мр Гордана Поробић Крцуновић и академски сликар, мр Војислав Килибарда, чија слика „Сањар“, краси корице збирке. Стихове је читала Драгана Влаовић, глумица Херцегновског позоришта.
Збирку карактерише 49 пјесама написаних у маниру хаику поезије, у којој доминирају приморски, као и мотиви живе и мртве приодре, али и одсуство људи.
Градинац запажа да је Ксенијина поезија чистих слика, њени дескриптивни пејзажи су негдје између Далијевих мртвих природа и Лубардиних медитеранских слика, а у стварању слике она користи све да би изазвала чулне, мирисне, визуелне и аудитивне сензације.
– Њеној лексици припадају сликовите ријечи којима она оживљава атмосферу. Ту су и аутентични бокешки изрази, романизми који су се укоријенили у херцегновски говор и чине га колоритним. Изузетно вјешта у грађењу пјесничких слика, али шкрта на ријечима, ослобађа их украса, нема риме, сувишних придјева и прилога да би их оголила у потпуности да саме собом исијавају енергију – наводи она.
Кохезивно ткиво, како је казала Градинац, чине сликовити медитерански изрази: југо, понистра, тирамол, дивље наранџе, рибарске мреже, бура, врша, мурина, катарке, њешпула, јато инћуна, шуме мунике, мачкуља, вонголе, паластура, чемпреси, бродски звонац, морач, тондо, барбуни, бове и слично.
Према ријечима Поробић Крцуновић, у поезији Ксеније Матовић, по форми и тематски два су основна покретача поетике: патос и физис.
– Патос, односно патњу, ауторка исцјељује физисом, урањањем у морске дубине и морски бескрај. Њјене пјесме су заправо кратке форме, у којима она са неколико ријечи изражава свој доживљај, али свака ријеч је бременита значењем толико да се може мјерити морским дубинама и морским бескрајем – казала је она.
Корице зибирке „Караточ“ краси слика „Сањар“ из 2004. године, академског сликара Војислава Килибарде, за којег Матовић открива да је један од првих читалаца стихова који се налазе у овој књизи. Он је и изабрао мотив за корице, ријеч је о аутопортрету, а на промоцији је открио шта га је на то навело.
– За све стихове управо је једноставан портрет тог сањара, јер сви ми умјетници стварамо из тог полусна или неког сопственог, назваћу га, лудила или повишене температуре. Ова слика се сама наметнула да краси књигу Ксеније Матовић. Било ми је задовољство позив да опремим корице њене књиге – навео је Килибарда.
Његова слика краси још једну књигу Ксеније Матовић, а ријеч је о зборци „Орфеонаутика“ из 2013. године.
Збирка „Караточ“ објављена је у издању МедиаСфере из Београда, а најстарији књижевни портал на Балкану, Хипербореја, уврстио ју је у топ 10 књига за ову годину на простору бивше Југославије.
