На Међународни дан борбе против некажњивости злочина над новинарима мрежа SafeJournalists, чији је један од оснивача Синдикат медија Црне Горе, указује да на Западном Балкану постоји култура несанкционисања оваквих злочина. Kако би указала на овај проблем, Мрежа започиње мјесец дугу кампању „Препознај и пријави“ (#recognize&report).
Подсјећају да у Црној Гори случај рањавања истраживачке новинарке Оливере Лакић из 2018. и даље представља велику опомену за све истражне органе у држави, с обзиром на то да ни након три године није добио судски епилог, и наводе бројне случајеве напада на новинаре у региону.
-30. октобра прошле године експлозивна направа детонирала је на улазним вратима албанског новинара Елдиона Ндреке док су његови родитељи, супруга и двије кћерке били код куће, али срећом нико није повријеђен. Ово се догодило прије годину дана, а нико није приведен правди за овај напад.
Kрајем септембра ове године у Босни и Херцеговини је члан Предсједништва Милорад Додик у више наврата нападао медије чије му се извјештавање није допало, па је БН телевизију означио као „дио удруженог злочиначког подухвата против Републике Српске“ и „највећих зликоваца“ у РС“… Додик и други политички функционери у БиХ никада нису одговарали за овакве јавне нападе на медије, који константно изазивају атмосферу несигурности и страха међу новинарима и угрожавају медијске слободе.
Почетком 2021. године новинар Висар Дурићи са Kосова физички је нападнут у близини свог стана. Починилац још увијек није приведен правди. Неуспјех правосуђа да расвјетли овај и све друге случајеве довео је до повећаног броја напада, пријетњи и узнемиравања новинара.
Током протеста у Скопљу, 27. априла 2017. године, који је касније резултирао упадањем националистичких демонстраната у зграду парламента, нападнут је 21 новинар, пријећено им је, или су ометани да извјештавају с лица мјеста. Основно јавно тужилаштво бранило је политичаре, а неке од мјера против њихових нападача предузете су по службеној дужности, након чега су услиједиле затворске казне изречене од стране кривичног суда. Иако је група новинара претходно у тужилаштву дала изјаве о догађајима од 27. априла, нажалост још увијек нема поступака у случајевима гдје су новинари оштећени, а предмети су и даље у судском лавиринту.
Дом српског новинара локалног медија „Жиг инфо“ Милана Јовановића запаљен је 13. децембра 2018. године. На срећу, супруга и он су преживјели, али је кућа изгорјела до темеља. Након скоро двије године суђења, бивши предсједник Општине Гроцка и члан владајуће странке Драгољуб Симоновић, полицајци Владимир Михаиловић и Александар Маринковић осуђени су на 12 и по година затвора због кривичних дјела против опште безбједности. Тренутно се чека правоснажна пресуда пред Апелационим судом. Суђење саучеснику Игору Новаковићу је раздвојено и за њега се води посебан поступак.
Проблем некажњавања напада на новинаре присутан је и у Хрватској. Примјер томе је податак да је прошло више од годину и по од физичког напада у Сплиту на колегинице и чланове Хрватског новинарског друштва Ивану Сивро, сниматељку телевизије N1 и Живану Шушак Живковић, новинарку портала Далмација. Судски поступак против нападача на колеге још није почео.
Мрежа Safe Journalists, која представља више од 8.200 медијских професионалаца, изражава дубоку забринутост због недовољне ефикасности полиције, тужилаштва и правосуђа у региону, и од њих тражи да све ове случајеве процесуирају што је прије могуће.
Мрежа SafeJournalists ће обавијестити релевантне националне и међународне заинтересоване стране о овим случајевима, наводе у саопштењу, уз поруку да је сваки напад на новинаре напад на јавни интерес, демократију и права свих грађана.
