Инвестициони амбијент у Црној Гори, у сектору енергетике, може бити унапријеђен, а прича о енергетској транзицији без средстава и фондова је пропала, због чега би земље региона требало да буду сложне и заједнички наступају ка Енергетској заједници у добијању средстава, закључак је првог панела „Значај и улога ЕУ у креирању инвестиционог амбијента у региону“, одржаном у оквиру симпозијума ЕПЦГ НЕТ 2024, који је организовала Електропривреда Црне Горе у сарадњи са Савезом енергетичара у Будви. Амбасадорка ЕУ у Црној Гори Оана Кристина Попа (Oana Cristina Popa), подсјетила је да је циљ Плана раста да се регион интегрише у јединствено тржиште ЕУ, паралелно са процесом придруживања ЕУ, преноси еКапија.
– Процес придруживања је веома битан што се тиче бизниса и економије зато што је то питање које утиче на све, а енергетика је питање које се дотиче свега. Због тога изградња заједничког регионалног тржишта је у контексту придриживања ЕУ – рекла је Попа. Према њеним ријечима, да би инвестициона клима била атрактивна, транспаретна и отворена, владавина права је од кључне важности.
– Црна Гора је у најбољој позицији да послужи као примјер, јер је то прва држава кандидат која тражи позитиван извјештај по питању владавине права, у складу са новом методологијом придруживања. То омогућава цијелом друштву и окружењу да буду атрактивнији за инвестиције у сектор енергетике – навела је Попа.
Казала је да је главни изазов што се тиче енергетике у региону транзиција са фосилних горива на чисту енергију.
Министар енергетике и рударства Црне Горе Саша Мујовић, оцијенио је да је инвестициони амбијент у Црној Гори коректан, „али далеко од тога да буде најбољи“.
– Каснимо са доношењем неколико кључних докумената. Први међу њима је Национални енергетски климатски план, од којег све полази и до 2030. године све наше активности, улагања, призивања страних и домаћих партнера зависе од тога шта је предвиђено тим планом – рекао је Мујовић.
Указао је да се касни са доношењем Закона коришћењу енергије из обновљивих извора, Закона о енергетици и Закона о прекограничној размјени енергије, наводећи да је то основни предуслов за конекцију тржишта електричне енергије Црне Горе са међународним тржиштем.
Истакао је да у Црној Гори постоји и недостатак преносних и дистрибутивних капацитета и поручио да је прича о енергетској транзицији без средстава и фондова „пропала прича“.
Помоћница министарке енергетике и рударства Србије Јована Јоксимовић казала је да држава треба да успостави институционални оквир, да да стратешке правце, заједно са друштвом, стручном заједницом, приватним сектором.
– Само тако можемо да имамо успјешну зелену транзицију – рекла је Јоксимовић.
Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић казао је да је у Српској усвојено комплетно законодавство које је било неопходно да би се могло одговорити на изазове транзиције.
– Закони су већ одавно у примјени. Јако смо се отворили према инвестицијама. Имамо јако много инвеститора. Данас су интересовања за инвестирања у Републику Српску, у сектор енергетике, чак и знатно већа него што су потенцијали и могућности да одговоримо такве захтјеве. Сада смо у фази да идемо у оперативну реализацију започетих пројеката – навео је Ђокић.
Према његовим ријечима, тренутно је у додијељеним концесијама и додиљеним уговорима и у активним пројектима инсталисано око 1790 мегавата, наводећи да то упућује на то ,да ће Босна и Херцеговина остварити инвестиције велике вриједности.
– Инвестиције у енергетици подстичу општи раст нашег БДП-а. Заједно са саобраћајем, у овој години ћемо имати раст око три милијарде марака. То је за наше прилике изузетно висок проценат раста – истакао је Ђокић.
Указао је и да Република Српска, у овом тренутку, има застој од стране европских финансијских институција, наводећи да тренутно ниједан пројекат у том ентитету не финансира европска финансијска институција.
Представница Енергетске заједнице Јасмина Трхуљ истакла је да су тој организацији потребни јасни планови.
– Цијели уговор о Ернгетској заједници је настао из разлога да се привуку инвестиције у регион – казала је Трхуљ.
Шеф канцеларије Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у Црној Гори Ремон Закариа подсјетио да за регион постоји инвестицони оквир за западни Балкан који даје могућност да се подрже грантови за развој инфраструктуре.
– То иде у смјеру јачања електромрежа, јер очигледно електромреже су кључна препрека која онемогућава новим капацитетима да буду искоришћени у потпуности у региону. Морате да инвестирате у преносне електро мреже и да убрзате те инвестиције. То је инструмент ЕУ који може бити од помоћи управо за то – рекао је Закариа.
Подсјетио је да ЕБРД пружа техничку помоћ у припреми инвестиција за инвестиционе грантове.
Директор за међународни развој и капиталне пројекте ТЕРНЕ Ђакомо Донини (Giacomo Donnini) рекао је да без преноса нема транзиције, наводећи да су ту кључна улагања у пренос.
– Кад имате прекомјерну производњу у једном подручју треба моћи пренијети ту енергију у други дио. Унуатар нашег националног плана развоја мреже од десет година, нове конекције, везе са другим земљама подстичемо преко Медитетарана да удвостручимо конекцију са Црном Гором, Грчком, Сјеверном Африком, Тунисом – навео је Донини.
Казао је да интерконекција између Италије и Црне Горе је била значајна и прави успјех.
– Сада 90% капацитета иде са Балкана на Италију, а вриједност те конекције све више расте. То помаже да се подстакне улагање у обновљиве изворе енергије. Италија може да преизме комплетну енергију и тако се подржава интеграција тржишта – рекао је Донини.
