Није уобичајено, због тога и вриједи записати: књига добија посебну вриједност када је препоручи добар читалац који уз то аутора доживи као животног тренера. Ријеч је о књижевници Босиљки Пушић и њеном роману „Весело, весело зомета“ о коме је ауторки писала медицински радник, физиотерапеуткиња Јасна Краљевић. И искуство медицинског радника у овој причи има додатну важност и препоруку оснажује.
Живимо, на жалост, вријеме у коме карцином узима све више маха. Бројним болним искуствима и обољелих и оних који са њима живе и покушавају да помогну, роман „Весело, весело зомета“ открива један другачији начин борбе са болешћу коју ауторка назива „гргуљезом који је изједа“. Босиљка Пушић свим траумама, страховима, црним слутњама, сталним боловима, додаје нијансе хумора, додаје вјере у људе и оздрављење, па њена књига заиста добија љековита својства.
Јасна Краљевић пише да човјек обично „стекне искуство када ријеши неки пеоблем успјешно, па тек онда нуди рјешење другима.“ Босиљка Пушић и то чини другачије.
-Ви сте у средишту проблема и на шаљив начин, из прве руке, а све преко својих леђа, показали и испричали нам како превазићи проблеме а да при томе најмање шкодите и себи и другима. Ја не знам још једну особу која је тако добро „пљунула“ у лице опакој болести па то објавила. Храбро сте анулирали муке метастазе аветски упорног „гумбослава“и понудили нам једноставну и „питку“ литературу да се човјек од срца насмије „безначајним“ а у позадини језивим моментима. Времену кад се не може јести данима због проблема са деснима, болова у стомаку, кад свака кост у тијелу боли својим болом, а све као посљедица примања зомете…Не знам да је још неко евентуални вишак коштане масе као посљедицу лијечења, видио тако ведро кроз потенцијално израстање рогова, репа или канџи или се упоредио са проточним бојлером приликом истовременог одузимања крви због вишка еритроцита и примања инфузије…..
Краљевић у завршници писма Босиљки Пушић закључује да је тактика ауторке „живјети, радити, стварати. Без предаје, посртања и клецања“. Ослонац је у љубави породице јер „то не може да изгрицка „скот проЖдрљиви“ а снага жене, па и сваког човјека, баш како читамо у овом роману „није у коси као несретном Самсону већ у души, памети и нарави да и у злу види мрвицу доброг“.
