Насипање плажа пјеском и шљунком је уобичајени процес у току припреме за главну туристичку сезону. Морско добро је ове године за ту намјену опредјелило 50 000 еура. Са друге стране, струка упозорава да геоморфологија Боке то не предвиђа те да су промјене које настају у приобалном дијелу изузетно штетне за биљни и животињски свијет тог подручја.
Сваке године на плаже се досипају хиљаде кубика пјеска и шљунка, а обала је таква да је природно да буду сачуване камените обале и понте, сматра др Александар Јоксимовић, директор Института за биологију мора.
– Геоморфологија Боке не предвиђа плаже какве ми желимо и какве су сада. Традиционални облици су нешто што треба сачувати и што има своју љепоту, као што су понте, камените плаже… Као биолози, као струка, наравно да смо против тога да се приобални дио насипа пјеском јер у том литоралном дијелу се одвијају заиста важни процеси и фотосинтезе и живота биљака и животиња. У Порторожу сам, на примјер, видио дрвене платформе на шиповима, који не ометају ништа, а добро су рјешење. У Боки постоји изрека коју су стари стално понављали млађима „Не бацај камен у море!“, зар нам то није довољна лекција да требамо да поштујемо старе принципе и очувамо наш лијепи Бококоторски залив.
Истиче да није залив исто што и отворено море гдје се одвијају сасвим другачији процеси.
– Тамо постоје пјешчане плаже и треба да постоје, али мој апел свима је да Бока остане онаква каква јесте јер управо због тога и заштићено подручје, природно-културна баштина коју је свијет препознао као вриједно добро, казао је др Јоксимовић.
Оваквим поступцима угрожени су важни процеси који се одвијају у приобалном дијелу, сматра др Јоксимовић.
– Шта се дешава када се нешто затрпа? У том литоралном дијелу, у зони морских таласа, постоји живот и одређени организми, а након дужег времена развијају се и сесилни организми који се не могу помјерати. Када изручите пјесак на њих, одређене врсте ће побјећи, али одређене неће моћи и тај насути дио постаје биолошки мртав. Ако оставите камену понту, на њој ће организми наћи станиште.
Постоји елаборат и више студија које се баве овим проблемом, а њихово усаглашавање и понашање у складу са тим, могло би представљати системско рјешење, каже Јоксимовић.
– Ово је биолошки став, а свако има своје интересе, али би требало заједно да сједнемо, да се ускладе просторни планови, УТ услови, да постоје комисије које ће са свих аспеката погледати одређени елаборат и уз научна мишљења испоштовати макар дио препорука струке. Институт издаје стручно мишљење и оно је препорука али не и обавеза закупаца или инвеститора. До сада нам се још није обратио ниједан закупац плажа за мишљење, казао је Јоксимовић.
Објашњава да Институт увијек изађе у сусрет и да своје мишљење и дозволу за одређене мање поправке оштећења, али се увијек залаже да послови у приобалном и морском дијелу буду строго контролисани.
– Мора да има неко ко контролише колико је пјеска насуто у приобалном дијелу, да ли је насуто онолико простора за колико је прописано елаборатом. Онда нећемо имати проблем да смо одједном осване насута плажа, а нити је ко кога питао нити га ко обавезује да не смије тако. Овај проблем морамо сагледати озбиљније, шире и дубље, ако желимо ићи у правцу који је добар за живот, закључио је др Јоксимовић.
