У оквиру Фестивала вјетра у Котору је организован други дан конференције „Бока Которска као одржива наутичка дестинација“, чији је централни догађај била панел дискусија „УНЕСKО и будућност крузинга у Заливу“.
У фокусу разговора били су изазови управљања крузинг туризмом у заштићеном подручју Боке Которске, препоруке УНЕСЦО-а и потреба проналажења одрживог модела развоја који ће истовремено заштитити културну баштину и омогућити економски развој града.
Предсједник Општине Котор Владимир Јокић поручио је да се питање крузинг туризма не може посматрати поједностављено нити из само једног угла, наглашавајући да су управо баланс и одговорно управљање кључ будућег развоја Котора.
-Крузинг туризам и туризам уопште не могу се посматрати изоловано од заједнице. Мора се сагледати њихов утицај на све сегменте друштва и живота града, истакао је Јокић.
Говорећи о препорукама УНЕСKО-а, подсјетио је да се у посљедњим извјештајима посебан акценат ставља на утицај масовног туризма и крузинга на културно и природно насљеђе заштићеног подручја Боке Которске.
Јокић је нагласио да је глобални раст туризма процес који није могуће зауставити, али да је могуће и неопходно њиме управљати на одговоран начин.
-Можемо дискутовати о проблемима, али не можемо игнорисати чињеницу да број туриста расте свуда у свијету. На нама је да пронађемо модел који ће омогућити одрживост и квалитет живота грађана, казао је предсједник Општине Котор.
Посебно је указао на проблем излетничког туризма и друмског саобраћаја, за који сматра да представља много већи изазов за град од самих крузера.
-Крузери су видљиви и због тога често први на удару критика, али један од највећих проблема Котора јесте неконтролисани излетнички туризам и друмски саобраћај. Прошле године имали смо више од 20 хиљада регистрованих долазака аутобуса, навео је Јокић.
Он је подсјетио да је Општина Котор прошле године увела нови систем управљања аутобуским доласцима, кроз унапријед резервисане термине и прецизно дефинисане капацитете, што је већ довело до смањења саобраћајних гужви на Бенову.
Говорећи о будућности крузинг туризма, Јокић је саопштио да је стратешко опредјељење Луке Котор и Општине да се у наредном периоду разматра модел сидрења крузера ван Верига, уз организовани превоз путника мањим бродовима до Котора.
-Нико није рекао да крузинг треба укинути. УНЕСKО препоруке прије свега говоре о озбиљнијем планирању и управљању, поручио је Јокић, додајући да је ријеч о комплексном процесу који захтијева сарадњу државе, локалних самоуправа и свих релевантних институција.
Он је подсјетио и на значај крузинг индустрије за локалну економију, наводећи да приходи од туриста представљају важан економски импулс за град.
Директор Луке Котор АД Љубомир Радовић казао је да је за ову годину планирано 566 долазака бродова, што представља повећање од 17 одсто у односу на претходну годину.
Радовић је нагласио да Лука Котор функционише у оквиру постојећих капацитета и по одрживим принципима, подсјећајући да се највећи дио саобраћаја одвија на сидриштима у зони Каменари–Ораховац.
-Морамо дјеловати дугорочно и одговорно. У овој индустрији резервације се закључују годинама унапријед и зато свака промјена захтијева озбиљно планирање, истакао је Радовић.
Искуства Дубровника представио је представник Лучке управе Дубровник Дарио Барбарић, који је говорио о моделу „Respect the City“, развијеном након година прекомјерног туристичког притиска на Дубровник.
Барбарић је подсјетио да је Дубровник након препорука УНЕСKО-а ограничио број крузера и путника, те успоставио јасне механизме управљања дестинацијом.
-Дугорочно, одрживост мора имати предност над краткорочним економским бенефитима, поручио је Барбарић.
Доц. др Стеван Кордић из Националне комисије за УНЕСЦО подсјетио је да ИЦОМОС у својим извјештајима крузере препознаје као један од значајних фактора притиска на заштићено подручје Боке Которске, како због загађења, тако и због великог броја посјетилаца.
Он је појаснио да препоруке УНЕСKО-а нијесу забране, већ смјернице које треба да покажу да држава и локалне заједнице одговорно приступају управљању заштићеним подручјем.
-УНЕСKО и ИKОМОС су попут дијагностичара – указују на проблем, а на нама је да пронађемо одрживо рјешење, казао је Кордић.
Панел је окупио представнике локалних институција, поморске привреде, стручне јавности и међународних организација, а закључено је да будућност крузинг туризма у Боки мора бити заснована на планском управљању, регионалној сарадњи и очувању јединствене културне и природне баштине Залива.
