Изложба „Принцезе на двору Петровића“ аутора Иве Станишић, Оливере Ераковић и Марине Кораћ отворена је синоћ је у Галерији Јосип Бепо Бенковић.
О историјском значају црногорске династије Петровић Његош за Црну Гору и посебном мјесту које заузимају дворске принцезе говорила је Марина Кораћ. Она је рекла да су црногорске принцезе биле необичне, храбре, еманциповане, слободоумне и прије свега модерне жене, за корак испред свога времена.
-Даринка Петровић Његош рођена је 1837. године у Трсту. За књаза Данила удала се 1855. године са којим је добила кћерку Олгу. Течно је говорила њемачки, француски и енглески језик. Њен долазак на Цетиње бесповратно је промјенио значај и улогу жене у традиционалном црногорском друштву.
Олга Петровић Његош, њена ћерка имала је само годину дана када је убијен њен отац, књаз Данило. Ова њежна принцеза дио свог живота провела је у Венецији гдје је и умрла 1896. године у 37. години живота. Протјерана из Црне Горе била је принцена без земље и утицаја, чак и не запамтивши своју земљу.
Милена Петровић Његош рођена је 1847. године. Била је жена краља Николе, мајка 12 дјеце. Док је била краљица Црне Горе, 50 година, истицала се хуманитарним радом и доброчинствима, по природи духовна и благородна, навела је Кораћ.
Принцезе са двора Петровића морале су испуњавати све вјерске законе, бити понизне и послушне и често је од њих зависио однос са неком другом државом.
-Зорка Петровић Његош била је најстарија ћерка краља Николе, рођена 1864. године. Кум на крштењу био јој је српски кнез Михајло Обреновић, а 1883. године млада и лијепа црногорска принцеза постаје супруга Петра Карађорђевића, будућег краља Србије.
Милица Петровић Његош, која је рођена 1866. године школовала се заједно са сестрама у Русији. У младости је показивала велику склоност ка умјетности. Добро је познавала персијски језик и персијску културу бавећи се преводима филозофских и религијских текстова Персије, Индије и Кине. Бавила се и проучавањем теолошких питања православне цркве. Удала се 1889. године за великог руског кнеза, Петра Романова. Била је веома утицајна на руском царском двору.
Анастасија, Стана Петровић Његош, рођена 1868. године своје школовање и живот везала је за царску Русију, рекла је Кораћ.
Црногорске принцезе училе су да свирају, сликају, раде ручне радове, а образовање су стицале у иностранству, углавном у царској Русији.
-Јелена Петровић Његош, најљепша од свих кћери краља је образовање стицала у Русији . Имала је склоност ка сликању, писању и архитектури. Године 1896. удаје се краља Италије Викторија Емануела. Краљица Јелена говорила је неколико језика, свирала је клавир, бавила се сликарством, вољела риболов.
Ана Петровић Његош, мало позната у јавности, била је удата за кнеза Франца Јозефа од Батенберга. Нису имали дјеце, а умрла је у дубокој старости, у 96. години.
Ксенија Петровић Његош била је занимљива и свестрана личност. Посједовала је очеву страст за политику, тврдоглавост, принципијелност и безграничну оданост Црној Гори. Била је надарени и луцидни политички аналитичар и утицајни члан владарске куће. Фотографија јој је била велики хоби. Била је чланица бечког Друштва за фотографију. Постхумно, 1998. године јој је додјељена почасна титула мајстора фотографије. Чувала је бројна црногорска документа, међу њима и Његошеву биљежницу. Због тога што је била прва жена која је возила аутомобил на Балкану, ауто пут у Црној Гори назван је именом принцеза Ксенија.
Вјера Петровић Његош никада се није удавала, а по својим физичким карактеристикама битно се разликовала од осталих принцеза из породице Петровић. Позната је њена велика улога у хуманитарном раду. Умрла је у четрдесетој години живота и сахрањена је у руској православној цркви у Сан Рему. Након 62 године, 1989. године посмртни остаци Вјере, заједно са остацима краља Николе, краљице Милене и принцезе Ксеније, сахрањени су уз највише државне почасти на Цетињу, у дворској цркви на Ћипуру, навела је Кораћ.
Црногорске принцезе, како је рекла, користећи своју љепоту и интелигенцију, наслијеђену од славних предака стварале су идеју и дјела која ће постати свијетло оружје црногорске дипломатије у високим аристократским круговима значајних европских држава.
Поставка „Принцезе на двору Петровића“ обухвата једанаест радова, односно десет портрета принцеза из династије Петровић Његош и краља Николе, ауторке Иве Станишић, сликарке, док је костим принцезе Јелене Савојске дјело Оливере Ераковић, сликарке и костимографкиње.
-Као сликарка и костимографкиња, надам се да сам успјела дати одговор и реализовати костим принцезе Јелене Савојске који је доста био инспирисан црногорском ношњом, по кроју, материјалу, па чак и по неким бојама, рекла је Ераковић.
Поставка је стигла из Никшића као пројекат који је у никшићкој Галерији А реализован у фебруару прошле године. Изложба „Принцезе на двору Петровића“ биће отворена наредних мјесец.
