У Галерији Поморског музеја у Котору отворена је изложба уникатних радова добротске чипке под називом “Пуним једрима” ауторке, Миле Мошков.
Добротска чипка датира из 13. и 14. вијека и представља највриједнији дио текстила који се појављује у историји, а недавно је проглашена за нематеријално културно добро Црне Горе. Назив изложбе настао је из жеље да се пуним једрима и данас настави пловидба добротске чипке.
Радове Миле Мошков, до сада су видјели љубитељи ове ријетке умјетности у Словенији, Италији, Хрватској, Шпанији, али и у Црној Гори, на Цетињу, на Фестивалу културног наслеђа у Народном Музеју, у Тивту и Подгорици.
Мошков је своје прве радове направила врло рано, још као дјевојчица, а међу изложеним експонатима је и њен први рад.
– Прве понате сам направила још у гимназијским данима, више зато што сам морала него што сам ја тада била свјесна и вриједности и љепоте овога рада. Све је морало да буде перфектно и прецизно. Направим грешку, а мама је тражила да рад буде перфектан и морала сам опарати. Мислила сам да се та мала грешка и не види и да мама тражи перфекцију због себе, али није тако у овом раду. И мала грешка се види и зато треба доста стрпљења. Мислим да ко нема стрпљења, не треба ни да улаже. После те прве обуке код маме, морала сам да завршим рад и морао је да буде беспрекоран, наставила сам да радим тек пошто сам пошла у пензију. Тада сам имала прилику да будем 21 дан у Венецији, добила сам сертификат за израду ове технике, „чипка на иглу“. Иначе, чипку радим техникама ,,punto in aria “, значи бод у зраку, што значи да није везано за платно и специфичном техником, која је претеча ове чипке, а то је „reticella“, извлачење нити, обично из ланеног платна, казала је Мошков.
Објашњава да се радови не разликују опд оних које је учила као дјевојчица, иста је техника, исти понти, али је Венеција отишла даље.
-Можете примјетити на мојим сликама, на овим апликацијама које радим, углавном је добротска чипка која је специфична. Разликује се од венецијанске по дебљини конца, мотивима и по украсима. Добротску чипку прати један ажур који практично опонаша једну ниску бисера, рекла је Мошков.
Чипка је од давнина била украс на хаљинама, кошуљама, капама, од ње се правио накит и мноштво детаља који су украшавали све могуће ствари. Још од 13. вијека чипка је стално присутна у свечаним приликама, на вјенчањима, гламурозним забавама, разним пријемима… Чипка је углавном била присутна у црквеним редовима и племству. Увијек је била скупа и као луксуз су могли да је приуште само имућни друштвени кругови, јер треба доста времена да се педантно изради.
– Има једна специфичност, везана баш за Боку. Жене су носиле покриваче које су биле украшене овом чипком. Раније су жене сахрањиване са покривачама или марамама на глави. Међутим, дон Грације Ивановић је препознао вриједност овог заната и овог бијелог злата и инсистирао је да се жене не сахрањују са тим покривачама, тако да су покривачи остављене и сада их имају многи црквени олтарници. Направљене су из два или три дјела, што значи да су покриваче састављане да би се направио један олтарник и тако је сачувано нешто што заиста има вриједност. Има експоната из X13. и 14. вијека. Имамо један писани траг из 1333. године, гдје је једна дјевојка из породице Драго поклонила дио свога руха црквама у Дубровнику и Улцињу. И данас има те заоставштине. Свака капетанска кућа је имала по који комад свога руха које је украшавало покућство, као рецимо колтрине, завјесе, неки абажур на лампи, неки украс на одјећи, онда, ми то зовемо бјанкариа, рубље, веш се украшавао и постељина, сачувано је доста тога по кућама. Највећа колекција је сачувана у Цркви Св. Еустахија у Доброти. Ту колекцију је обрађивала Маријана Гушић, етнолог, директорица етнолошког музеја у Загребу, али није стигла све да обради. То је заиста велика вриједност. Од онога што је тамо сачувано и свега оно што је сачувано по црквама, у музеју и палатама, мислим да би се могао направит један лијепи музеј добротске чипке у Котору, сматра Мошков.
По својим радовима, Мила је постала препознатљива – то су лептирићи, наушнице, папучице за бебе, цвјетови, а добротску чипку ставља и на одјевне предмете, кошуље, блузе, кошуље…
– Волим да радим оно што се радило и како се радило у традицији, јер, самим тим пресликавањем наставља да живи добротска чипка, али као особа волим нешто и да нацртам, да додам нешто своје. Ево, рецимо, имам овдје једрењак, то је Сплендидо са којим је Иво Визин опловио свјет. Једноставно сам узела разгледницу из музеја, направила сам цртеж, ја сам креирала то и убацила мотиве добротске чипке да створим нешто своје. Имам тродимензионалне чипке, имам апликације на којима су узети мотиви баш старински, а имам мотиве које сама креирам.
Мисију очувања добротске чипке као традиције, Мила Мошков почиње 2011.године кроз преношење знања о техници израде на радионицама.
-Кад сам се вратила из Венеције, у знак захвалности што ми је омогућено да научим нешто, да будем тамо, направила сам двије радионице и обучила двадесет жена. Нисам имала обавезу, то је била моја воља да се одужим на неки начин. Касније сам обучавала појединачно или мање групе жена из Тивта, Котора, Будве и Пераста. Један пројекат је био обука десетак ученица Ресурсног центра за слух и говор „Перута Ивановић“ у Котору. До сада сам имала укупно четрдесетак полазница, прича нам Мила.
Сада користи и наочаре и лупу, али и даље ради и каже да ће радити све док буде могла. Не воли да продаје своје радове, осим неко ако нешто поручи. Подржава је Општина Котор за коју ради званичне протоколарне поклоне као што су розета и лептирић. Њена оригинална креација је и кључ Града Котора у двије варијанте, са оригиналном розетом, као аутентичан сувенир за поклоне. По поруџбини ради и појединачне поклоне за пословне партнере, као и за посебне прилике, рођендане, вјенчања и друге прилике. Обично су то розете и мањи комадићи, јер за израду добротске чипке треба доста времена и стрпљења.
Изложбу је отворила етнолог, Стана Марушић, а у музичком дијелу програма наступала је клапа Марис.. Уникатне експонате посјетиоци ће моћи да виде до половине децембра.
