Привремено рјешење ситуације у Болници Мељине које би требало да данас потврди Влада кроз одређене закључке, неће имати смисла уколико се не обезбиједи дугорочно или кроз њено увођење у систем јавног здравства или градњом нове болнице.
Адвокат Зоран Лазаревић, који је у правном тиму Општине, који је Влади предложио могуће моделе за излазак Болнице из тешке ситуације, казао је у емисији „У четири ока“ на РТХН, да су обје опције отворене и прихватљиве јер означавају дугорочно рјешење здравствене заштите у ХН.
– Оно што је неспорно да Болница мора да постоји а ако она мора да постоји морате да створите краткорочне и дугорочне услове за то. То значи да сачувате постојећи медицински кадар а да бисте то урадили морате да обезбједите средства а то је изнад свега јавни интерес. То је основа на којој Влада може да ствара позицију и да употреби инструменте да помогне болници. Ако јој сада не помогнемо за двије године биће касно. Привремено рјешење ситуације нема смисла ако не обезбједите дугорочно. А извјесност дугорочног рјешења је на два начина: да се болница уведе у јавни здравствени систем, што није немогуће али сам скептичан због судских процеса који се воде а други је градња нове болнице. И у том смислу смо наишли на разумјевање предсјендика Владе. Обје ове опције су на столу, обје су прихватљиве јер означавају дугорочно рјешење здравствене заштите у ХН, казао је Лазаревић.
Да је изградња болнице једно од могућих рјешења потврдио је и предсједник општине Стеван Катић.
-Морамо кроз амандмане да ургирамо да се у државни буџет уврсти та ставка. Нашли смо парцелу, државна је 1/1 убрзаћемо све процедуре, уколико то буде рјешење и ако се не буду поступци завршили на вријеме. Ми у сваком случају морамо правити нову зграду и ако болница остане у кругу садашњег комплекса, казао је Катић.
Медицинска директорица Болнице Мељине др Оливера Елез казала је да упркос емотивности када је ријеч о болници Мељине морамо да будемо рационални и практични.
-Болница оваква каква јесте одавно је превазиђена не само опремом него и организацијом. То је систем павиљонске болнице какве су се градиле на простору бивше Југославије. То је сада један напуштени тип болнице који отежава рад јер су одељења у посебним зградама. Потреба је да се направи нова зграда у којој би била смјештена сва одељења, која би имала ургентни центар, амбуланте, дијагностику, све оно што једна градска болница мора да има. Да ли ће она бити на садашњој локацији или на другој веома близу садашњој,је мање важно. Битно је да имамо савремену болницу, опремљену и са добрим кадром. Ту болницу би требало добро испланирати за наредних 50 година, казала је др Елез
На сједници Владе данас би требало да се донесу закључци који ће омогућити да болница Мељине функционише, да има стабилно финансирање а запослени сигурне плате које би биле изједначене са платама у јавном здравственом систему. Ријеч је о привременом рјешењу којим би се омогућило проширење услуга које финансира Фонд здравства, односно обезбјеђивање средстава за њено несметано функционисање.
Лазаревић сматра да јучерашња информација која се појавила у медијима о преузимању болнице од стране Фонда здравства проистиче из недавног састанка са премијером Абазовићем.
-Као врло важан сегмент у рјешавању краторочног и дугорочног статуса Болнице је њен однос са Фондом здравства. Оно што је договоронео је да ће бити пронађен најбољи начин да се обезбиједе средства за функционисање болнице. Мислим да ту информацију треба тумачити у том контексту, казао је Лазаревић.
Предсједник Катић је поновио да су на састанку код премијера понудили неколико опција да се нагомилани проблеми ријеше.
-Један од тих модела је да се кроз Фонд здравства цијена услуга повећа и да се прошири ниво услуга које пружа болница како би се могли покрити трошкови болнице. Ово тренутно привремено рјешење је јако битно како би болница функционисала а да паралелно радимо на дугорочном рјешавању њеног статуса, казао је Катић.
Др Елез објашњава да је циљ да се све оне услуге које су изгубили врате уз проширење уговора за додатне услуге.
-Надамо се да ћемо обновити ОРЛ одељење и остале специјалистичке услуге, офталмолога, уролога, ортопеда, дерматолога… Дат је предлог да се трансфузија која је у потпуности оспособљена стави у функцију Завода за трансфузију ЦГ. Требало би да грађанима пружамо све специјалистиче и субспецијалистичке услуге, казал је др Елез уз напомену да је неопходно обнављање и подмлађивање кадра.
Предсједница Синдиката Славица Дробњак казала је да су запослени револтирани због дужине рјешавања проблема, несигурности због кашњења плата, неуплаћених доприноса. Све је то утицало на одлив кадра али како истиче, без обзира на услове у којима раде радници се труде да своје радне задатке одраде до краја.
Умањење обима услуга од стране Фонда здравства Дробњак види као одузимање права на рад.
-До прије два мјесеца у хируршкој амбуланти смо имали пуно пацијената а сада их више нема и све се свело на хитну службу, казала је Дробњак.
Истакла је да радници неће одустати од протеста уколико се не испуне њихова очекивања, да им плате буду редовне и да им повежу стаж.
-Што се тиче овог тренутног рјешења мислим да радници морају бити стрпљиви јер ако нам оде један радник имаћемо проблем, казала је Дробњак.
Она је додала да су радници и стуб одбране болнице али и својих радних мјеста.
Сједница Владе на којој ће се разматрати модалитет за Болницу Мељине биће одржана данас и 14 сати.
