Осим што се манифестацијом “Иво Андрћ наш савременик” обиљежава 130 година од рођења нобеловца – данас је потписан Протокол о сарадњи између београдске Задужбине Иве Андрића и ЈУК Херцег фест-а, а потом отворена и изложбена поставка, којом су допуњене “Андрићеве новске стазе, лица и предјели”. Изложба од прошле године трајно свједочи о најсрећнијим, херцегновским пишчевим годинама, како је сам говорио и писао.
Од када је саграђена, кућа на Топлој је захваљујући кућевласнику, била посебан херцегновски знак поред пута. Од прошле године с пуним правом и поносом можемо рећи – да је дом Нобеловца, једини који је за живота саградио из љубави, са супругом Милицом Бабић.
На отварању су приређена два изузетна програма поставке Татјане Корићанац и Владимира Рогановића “Андрићеве новске стазе, лица и предјели”, а тиме је оснажена жеља да још упечатљивије покажемо шта је Андрић значио нашем граду, региону и свијету, као и шта је великог писца и дипломату привукло баш Херцег Новом. Та жеља водила је до потписивања протокола о сарадњи двије установе културе.
У име задужбине Протокол је потписала управница Задужбине др Маја Радонић.
– Потписом је озваничена и продубљена сарадња која је покренута крајем претходне године приликом посјете представника Херцег Феста Задужбини у Београду. То је уједно и потврда нераскидиве повезаности двије важне тачке везане за живот и стваралаштво нашег нобеловца, а то су Београд и Херцег Нови. Основана тестаментарном вољом Иве Андрића, Задужбина се близу пола вијека стара о заштити пишчевог дјела и имена, у сарадњи са САНУ која именује Управни одбор Задужбине, а у чијем Архиву се чува Андрићева рукописна заоставштина, која броји 118.000 јединица, пописаних и класификованих а потом и дигитализованих у сарадњу са Филолошким факултетом Универзитета у Београду – казала је она.
Радонић је објаснила и шта Протокол наводи као кључне елементе сарадње
– Сарадња између Задужбине и Куће нобеловца, односно Херцег феста, допринијеће међусобној размјени података и грађе даљем проучавању пишчевог живота и дјела, а кроз заједничке програме предвиђене овим Протоколом, као и издањима преведених Андрићевих дјела која ће Задужбина даровати библиотеци КНИА, живо Андрићево дјело биће доступно читаоцима који долазе у Херцег Нови из различитих земаља свијета. Тако ће, чудним путевима Господњим, Андрићеве избрушене реченице и епска снага његовог дјела допрети до наоко успутног посјетиоца овог здања и оплеменити му дубину сазнања о овој путевима и народима изукрштаној, непредвидивој а прелијепој тачци свијета, о којој је Андрић приповедао, растумачио је и оставио да живи трајно – казала је она.
У име Херцег феста обратила се вд директора Татјана Атељевић
– Надам се нашој успјешној и дуготрајној сарадњи, онаквој какву Иво Андрић заслужује. Спремни смо да учимо како да још више промовишемо нашег нобеловца и да ово буде мјесто сусрета и његовања књиженовсти, јер како је Андрић вјеровао књиге могу да промијене свијет – поручила је она.
Истичући жељу да сарадња двије институције не буде само формална, Гордана Поробић Крцуновић, која је у минулом периоду водила набавку експоната, који ће допунити постојећу поставку у КНИА, објаснила је зашто је Иво Андрић наш али и савременик свих будућих генерација.
– Читајући његове романе и приповјетке у којима се описују људске судбине, карактери, ратови, окупације, подјеле, страдања… имамо осјећај као да се човјечанство није помјерило са мртве тачке. Постоје врсни познаваоци и истраживачи Андрићевог дјела, али његова дјела су отворена за бесконачно читање. Свако ново читање његових романа и приповједака је авантура у којој се отварају нови хоризонти и увијек имамо осјећај да су посвећени баш нашем времену. И зато, Андрићева кућа није само један меморијал већ мјесто сусрета и разговора какве је Андрић водио у својој кући. Ова манифестација је наставак тог разговора – навела је Поробић Крцуновић.
Андрићеви лични предмети, цртежи Милице Бабић костимографкиње за предсатву “Охридска легенда”, фотографије писама од данас су дио сталне поставке у КНИА – објаснио је потпредсједник општине Мирко Мустур.
– Након више од пет деценија, од када је Андрић последњи пут боравио у овом здању, у дом нобеловца враћамо његове личне предмете – драгоцјености које представљају свједочење о интимном животу нобеловца и његове вољене супруге Милице, њиховом боравку у Херцег Новом и лицима која су их дозвала у овај град. Стална поставка Андрићевог дома сада је допуњена оригиналним намјештајем, фотографијама, лулама и пишчевим интимним писмима, а по први пут у овом здању имамо и дјела Милице Бабић, њене костимографске нацрте. У Кући се сада јасније препознаје дух двоје умјетника и сјенка срећног Андрића која постоји у само једном граду, у Херцег Новом – казао је Мустур.
Ово је био други програм манифестације “Иво Андрћ наш савременик”. Уздизање дјела Ива Андрића биће настављено сутра у истом простору, уз књижевно поподне са Емсуром Хамзић и Ђорђом Сладојем. Програм ће водити Бранислав Зубовић.
