Рачун Института Игало тренутно је блокиран на око осам милиона еура од чега блокада по основу дуга према Југобанци износи 7, 3 милиона, а 600 000 еура се односи на правоснажне пресуде по основу тужби радника. Државна помоћ коју Влада планира кроз План спашавања и санације даје шансу овој здравствено рехабилитационој установи да врати највеће дугове али и да се поново позиционира на тржишту.
Извршни директор Института др Зоран Ковачевић казао је гостујући у Новском јутру на РТХН, да је неопходно прво деблокирати рачун како би запослени примили заостале зараде.
-Ми у овом тренутку код Фонда здравства имамо зарађено већ преко 550 000 еура и расположење код Фонда је да се то допуни са додатним средствима од неких 200 000 еура са којима би одмах могли да исплатимо двије плате када би рачун био одблокиран по ове двије основе, а то су Југобанка и тужбе радника. Ако нам се додјеле ова средства у износу од 10 милиона еура исплатили би ове блокаде, повукли средства из фонда и исплатили зараде и покушали оно што нам је велики изазов да успоставимо колико толико нормалну динамику пословања и попуну капацитета која може да прати план реструктурирања, казао је Ковачевић за РТХН.
Управо због блокаде рачуна и први корак државне помоћи у износу од 300 000 еура (минимална економска помоћ која не подлијеже контроли АЗК) тренутно не рјешава проблем исплате зарада.
-Сада покушавамо наћи модел да се та помоћ додијели тако да се дистрибуира радницима али не преко рачуна Института. То је нормативно врло захтјевно регулисати и сада у процесу израде плана санације и спашавања ми покушавамо наћи начин, ако је икако могуће, да прије усвајања плана та средства обезбједимо да дођу у Институт и дистрибуцију тих средстава ка радницима, рекао је Ковачевић.
Која је динамика потребна да би се реализовао први корак деблокада рачуна, како појашњава, зависи од тога колико ће се брзо урадити план спашавања и санације у комуникацији са консултантима из те области.
-Мислим да ми то можемо да урадимо веома брзо. Даље је на администрацији када ће Влада упутити то АЗК и колико ће савјету АЗК бити потребно да одговори. То је један аспкет а други је оно што Влада покушава да ријеши са мањинским акционарем у смислу да ако држава интервентно улаже 10 милиона еура да ли он прихвата обавезу у овом моменту да прати то улагање или ће у току реализације плана спашавања надокнадити то улагање или ће се договарати о другачијем моделу рјешавања тога проблема у смислу да ли је он спреман да препусти држави обједињени дио акција које има у свом власништву, објаснио је Ковачевић.
Он је казао да је ова помоћ велика шанса за Институт али и да се њом али ни планом реструктуритрања не рјешавају сви проблеми јер је неопходна даља велика ангажованост, посвећеност и одговоран рад.
Најава норвешких пацијената који ће као самоплатежни гости, након прекида Државног програма те земље, ипак долазити на рехабилитацију у Институт иде у прилог чињеници да је Институт и даље веома привлачан пацијентима из те земље.
-Оно што покушавамо је да суптилно вратимо дио тог програма. У прилог томе нам иде и увођење јефтине авио линије из Норвешке до Дубровника. Формирали смо један специјални пакет понуде који у свом садржају нуди све оно што су Норвежани добијали по привилегованој цијени за групу како би били конкурентни да самоплатежни гост дође у Институт. Сада радимо на томе да увезујемо датуме са летовима како би тај цијели пакет био примамљивији, објаснио је Ковачевић.
Ковачевић је сигуран да Институт, након реализације плана спашавања, може бити самоодржив, јер производ који прави је све актуелнији а резултати које прави, како је рекао, су веома мјерљиви.
