Институт за биологију мора Универзитета Црне Горе, обиљежава данас шест деценија постојања и рада. Тим поводом донацију у износу од око 2.000 еура, ће усмјерити образовним и установама здравства, на подручју которске општине.
Директор Института за јавно здравље, др Александар Јоксимовић, гостујући у Новском поподневу, казао је да током цијеле године обиљежавају значајан јубилеј ове научно образовне институције.
– Организовали смо разне трибине, округле столове, учествовали на многим међународним конференцијама. На жалост, ове године онлајн, путем зум апликације. Отворили смо први пут један дио нашег Института за јавност, то је први Центар за заштиту биодиверзитета Јужног Јадрана – „Бока акваријум“, 10. јуна та врата су отворена. Први посјетиоци су били награђени ученици Основне школе „Саво Илић“. Акваријум је до сада имао преко 10.000 посјетилаца. Желимо да ово буде нова понуда града, Института и Универзитета, с акцентом на едукацију, јер желимо да наша циљна група буду дјеца из школа. Желимо дјеци да објаснимо зашто је потребно чувати биодиверзитет Јадранског мора – навео је др Јоксимовић.
Одлуком Народне Скупштине Републике Црне Горе, 11, децембра 1961. године основан је тадашњи Завод за биологију мора, који је касније прерастао у Институт, са посебним акцентом на очување Боке Которске, као специфичним еко-системом.
– Ове године са колегама договорили смо се да не правимо прославу, већ ћемо шест деценија постојања обиљежити тако што ћемо одређену своту новца уплатити у хуманитарне сврхе, образовним и здравственим установама на подручју општине Котор у знак скромне пажње – казао је др Јоксимовић.
Јубиларна година је била изузетно радна у научно-истраживачким дјелатностима, проучавањем рибарства, марикултуре, интегрисаног управљања нашим подручјем, као и очувања биодиверзитета, заштите еко система и његовог живог свијета.
Институт посједује изузетан кадровски потенцијал, са 14 доктора наука и врсним стручњацима из разних области. Учествују у преговарачким поглављима Црне Горе са Европском унијом и у изради разних стратегија, које су врло битна документа за будући одрживи развој Црне Горе.
Научни резултати увијек нађу примјену у пракси, објашњава Јоксимовић.
Научни сарадници Института учествују у процесу успостављања првих маринских подручја у нашој земљи, односно, на Црногорском приморју.
Два подручја су већ проглашена: Платамуни и Kатич, а управо је у току јавна расправа за подручје Стари Улцињ,
Подсјећамо, од оснивања Института до данас њиме је руководило шест његових претходника, од којих је први био академик Владимир Лепетић, који је дао снажан печат свим осталим колегама. Након њега установу је водио др Јован Стјепчевић, те проф. др Никола Kовачевић, др Душан Вуканић, др Сретен Мандић, др Мирко Ђуровић.
