Као и раније објављене романе „Не дај се змају“ и „Мода и друге приче“ Душанка Врањешевић је и трећи свој наслов „Иди до краја“ промовисала међу пријатељима, у Херцег Новом, у изузетно пријатној атмосфери хотела „Талија“.
„Не дај се змају“ је мозаик трновитог, узбудљивог кретања путем женског предузетништва, суочавања са најразличитијим изазовима, с друге стране даје блистав спектар емоција и љубави према прецима и потомцима, према пријатељима. „Мода и друге приче“ настављају започето, откривају лице и наличје ове индустрије која као и све друге носи и сурова ривалства, али открива и незаборавне тренутке попут успостављања манифестације Сербиа Фасхион Wеек, подсјетила је новинарка Витка Вујновић која је водила програм.
Роман „Иди до краја“ је другачија од претходних прича, мада такође аутобиографска, животна, а говори о непоколебљивом пријатељству Даше и Наталије, припада књигама које се читају у даху, због искрености, питких једноставних реченица, лијепих описа којих је данас у литератури све мање, а бескрајно пријају… На питање, је ли у даху књига и писана, ауторка је објаснила да није и зашто није.
– Дуго сам жељела да напишем ову књигу, али заиста није било лако да доведем причу до краја. Двије, три године, док је трајала корона, трагала сам за Наталијином причом, нисам хтјела да је заборавим. Помогли су ми пријатељи, и они су тражили. На крају је један мој пријатељ из Прокупља, иначе писац, пронашао њену сестру од стрица која живи у Прокупљу и тако сам сазнала све. Она је завршила у Италији. Умрла је од карцинома, а жељела је да је врате у Београд и сахрањена је у гробу своје маћехе са којом је имала добар однос. Наталијина мајка је преминула на порођају… Нисам жељела да заборавим пријатељицу са којом сам одрастала, заједно смо радиле, дијелиле све што нам се дешавало, испричала је Врањешевић.
Публика је сазнала и да је Наталија у књизи потписана пуним именом и презименом, а њена фотографија је на насловној страни романа.
-Ја сам направила ту фотографију још 1959. године на обали Дунава у Текији. И чувала сам је. Посветила сам књигу мом пријатељу који је умро током короне. Он ме је тјерао да пишем књигу, али, нажалост, није доживио ово издање – коментарисала је ауторка.
За писање нове књиге треба јој одмор, каже Врањешевић, а ако крене у тај пројекат то ће опет бити прича о моди, књига која ће разбити неке митове који круже о овој врсти умјетности.
Вујновић је скренула пажњу публике и на брижљиво биране цитате којима ауторка допуњује ову истиниту причу, посебно на мисао Саре Бернар:„Срце је богатство које се не предаје и не купује, већ се поклања!“ Устврдила је потом да је читаоцима романа „Иди до краја“ Душанка Врањешевић заиста поклонила срце, и да се то док читају и осјети.
Босиљка Кулишић, професорица хармонике и Николас Морета – професор гитаре, допринијели су доброј атмосфери изводећи своју композицију „Снови“ а Миа Антуновић читајући одабране одломке из романа.
Душанка Врањешевић исказала је велику захвалност тиму хотела „Талиа“ посебно директору Владану Бећировићу и Душану Зејаку, али и пријатељима који су се придружили представљању романа.