Синоћ су се на Међународном сајму књига „Трг од књиге“ представила два млада писца – Владимир Вујовић и Никола Марковић, чија дјела већ привлаче пажњу читалаца и књижевне критике, освјежавајући домаћу књижевну сцену аутентичним приповједачким гласом.
Кроз трећи роман Владимира Вујовића „Разговори с вјештицом“, који је био у најужем избору за НИН-ову и награду „Београдски победник“, прожимају се питања идентитета, личне и колективне заблуде савременог доба, као и потрага за смислом, љубављу и самоспознајом.
Књижевна критичарка Јована Милованчевић указала је на специфичну форму романа, грађеног као интервју, чија је улога првенствено стилска, а не формални експеримент.
-Прича сама се заправо грана у неколико различитих смјерова. Овдје се расправља и о смислу идентитета, расправља се и о смислу уметности, управо њене етичке и естетичке димензије. Говори се о некаквим унутрашњим, могућим преиспитивањима, некаквим интимним разговорима које сваки човјек води сам са собом, а они се заправо, у форми некаквог сократовског порађања истине, доносе тек у некој могућности разговора који овај текст у основи заправо и посредује, дакле и у формалном и у некаквом смисленом, али и стилском погледу, казала је Милованчевић.
Роман је снажно везан за Боку и Херцег Нови, казао је Вујовић, истичући да у писању увијек полази од приче и ликова. Првобитна замисао била је да роман буде посвећен стијени, која је у коначној верзији остала тек једна од епизода, док је инспирацију за форму пронашао у збирци интервјуа са сликаром Френсисом Бејконом.
-Током читања те књиге, имајући већ идеју неку и свог лика, наметнула се та идеја могућности грађења прозног, фиктивног текста управо у облику приређених интервјуа, дакле разговора. И то волим да истакнем, да увијек крећем од приче и од ликова у свом писању, иако можда дјелује да овде то није био случај, да је форма била на почетку. Не, заправо је прво постојао лик тог писца,објаснио је Вујовић.
У наставку вечери представљен је други роман Николе Марковића, који је рођен, одрастао и почео да пише у Херцег Новом. За књижеву критичарку Милена Ђорђијевић посебно је занимљива жанровска слојевитост романа „Дуг је пут до зоре“, који од љубавне приче прераста у породичну и идентитетску драму, историјски роман, али и трилер.
-И онда почиње један обрт гдје се тај роман претвара у једну породичну драму, у идентитетску драму, у једно историјски занимљиво превредновање неких вриједности, што је мени посебно овдје важно, и чак у један трилер и једну шпијунску активност. То је доста, могу рећи, амбициозно од стране аутора, јер је јако тешко извести све те жанрове и успијети их исплести их, оцијенила је Ђорђијевић.
Марковић каже да је желио да фрагменте историје и различита поимања свијета сабере кроз перспективу једног јунака који о породичној и националној прошлости промишља искључиво из личног искуства.
-Из његове љубавне приче онда изродио један “ронилачки” подухват кроз историју и сопствене породице и сопственог народа. Наравно, не желећи да обезвријеђујем и умањујем велики херојски мит који прати и Први светски рат и све оно што се дешавало у у српској, и у свим војскама које су се ослобађале тада. Већ сам имао идеју да причамо о темама обичног човека који се обрео у томе, и то кроз перспективу његову личну, односно једну причу, једну парадигму која је породична, због тога што сматрам да сваки рат има и лице и наличје, једне медаље,поручио је Марковић.
Претпоследње вечери 24. „Трга од књиге“, од 21.00 сат биће представљена нова књига Петра Поповића „Мост преко времена“, о којој ће са аутором разговарати Милена Ђорђијевић, а потом и романсирана биографија „Коко Шанел: Тајанствени парфем“ француске ауторке Изабел Фимејер, о којој ће говорити и Наташа Крстић и Зоран Хамовић.
