У оквиру 30. Херцегновских априлских позоришних свечаности, синоћ је одиграна представа Народног позоришта Сомбор „Људи од воска“, по тексту Мата Матишића, у режији Ивана Вање Алача.
Херцегновска публика наградила је актере ове представа дугим аплаузом, што је знак да је представа наишла на топао и искрен пријем код гледалаца.
Ова драма кроз три, наизглед, засебне, а заправо, узрочно – посљедичне приче, доказује што је нешто личније, то је универзалније, као и да је највећа храброст: искреност! Кроз представу, аутор нас је повео кроз гријехове, покајања и искупљења, користећи писање као одређену врсту психотерапије и исповијести у којој у потпуности „огољује“ себе стичући тиме право да „оголи“ и друге.
Глумица у овоје представи Биљана Кескеновић, добитница је бројних фестивалских награда. Недавно је добила главну награду на Фестивалу Миливоје Живановић. Она за РТХН прича да јој није први пут да игра на овој сцени, на којој је синоћ глумила у представи „Људи од воска“, сомборског Народног позоришта.
– Велико ми је задовољство што играм у Херцег Новом, мада сам играла и раније са другим позориштима, а Народно позориште Сомбор, ми је матично позориште. „Људи од воска“ су обишли многе фестивале. Задовољство ми је што и на овом фестивалу, гостује ова представа и заиста, је свуда изузетно добро примљена, веома добро комуницира са публиком, а ријеч је о универзалним темама, које се сваког дотичу. Бити искрен је храброст, што данас, некако није у моди. Редитељ је млад човјек,који је добио да ради велику ансамбл представу, по тексту Мата Матишића, једног од најзначајнијих писаца у региону. Ту прилику смо заједно искористили и мислим да смо направили посебну представу, оцијенила је Кескеновић.
Представа „Људи од воска“ рађена је у режији Ивана Вање Алача, који за РТХН каже да је отишао са намјером у Сомбор да постави ову представу, која је побрала веома добре оцјене како код нас, тако и у другим срединама у којима су гостовали:
– Добра подјела је пола посла, ако се ту комбинује избор и спајање текста. Једном сам и рекао, да је моја највећа редитељска интервенција, да спојим овај текст са заиста, сјајним ансамблом. Мени је јако значио рад са њима и просто, од мене направио редитеља.
Пошто сам најмлађи у глумачкој породици, једини начин је да направим баланс. Увијек ме је привлачило то причање приче. То је оно што је архетипски нама својствено, кроз покољења, преношење с кољена на кољено, бајке и разне приче…Мислили су многи да ћемо изумријети са појавом радија, телевизије, филма, али све је то преживјело. Преживјеће и вјештачке интелигенције, само је питање да ли ће преживјети ове природне неинтелигенције, наших простора, али вјерујем да ће човјек надвладати на крају, коментарише Алач.
Он открива да у Подгорици спрема представу „Гидионов чвор“, једну актуелну причу, о томе шта се деси дјетету када не нађе сигурну базу ни у породици, ни у школи.
-Изостанак те сигурне луке у породици, не може надомјестити школски систем, који нема мехнизме, да би барем ублажио ефекте свега тога. Све се своди на расположење појединаца, наставника, професора, педагога…Драго ми је да након Сомбора, који ми је вратио вјеру у позориште у тренутку који није био лак за мене, се сусрећем поново са дивним људима у Црногорском народном позоришту, који су професионални, радни, етични и просто се поново осјећам да сви радимо за представу. И са ЦНП и са Сомбором била је милина радити, а код нас је позориште у Сомбору омиљено међу редитељима, сматра Алач.
Он додаје да Сомбор има традицију и даје безрезервну подршку свом позоришту, које град ставља на културолошку мапу Републике Србије.
