Данас, неки прослављају Св. Трифуна, неки Св. Валентина, али сви заједно знамо да је ово празник заљубљених, носталгичних и осјећајних душа. Љубав је заједничка. Зато се рубрика „Срце бира Херцег Нови“ потрудила да припреми разговор са члановима најромантичније еx yu групе – Магазин.
Главни вокал групе Андреа Шушњара и фронтмен Жељко Баричић причају колико им се каријера промијенила откако је почела пандемија коронавируса, како из чисте љубави према музици не може никада да дође до великих афера и скандала, откривају како су чланови групе, сем свих пјевачица, непушачи, зашто им је Тончи Хуљић дао савјет да ћуте и само пливају, истичу како ништа не долази преко ноћи, присјећају се прошлогодишњег концерта који су одржали у нашем граду у оквиру Празника мимозе. Откривају и због чега њихово срце бира Херцег Нови.
Пише: Викторија Самарџић
Уз Магазин се никад нису помињале афере тако да можемо закључити да су за вашу популарност „криве“ само пјесме и предани рад. Колико вам ова констатација импонује и како сте успјели да се сачувате од негативних медијских ефеката?
Жељко каже да је то чињеница због које су срећни.
-Разлог вјероватно лежи у томе што смо ми у каријери прошли све степенице. Почели смо из чисте љубави према музици. Од школског бенда полако смо расли и на крају доспјели на сам врх. Сви ми од прве па до данашње поставео бични смо мали људи. Медији нам никада нису били циљ, него средство да би наша музика пронашла пут до уха и срца наше публике.
Наш саговорник признаје да нису ни свјесни колико је велико 40 година успјешне каријере.
– Не знам колко има група на овим просторима које континуирано наступају и снимају тако дуги период, али нема их пуно. Поносни смо на више ствари. Неке су мале и другима неважне, као нпр. да су чланови групе непушачи (осим свих пјевачица), да су сви чланови академски грађани, да сви континуирано међусобно комуницирамо без озбиљнијих свађа. Поносни смо на траг који смо оставили у нашој поп и забавној музици, или кад видимо да су наше пјесме на репертоару многих млађих извођача, или на чињеницу да никада нисмо преварили организатора.
Као тренутка када је први пут закорачио на сцену Жељко памти наступ са колегама из осмог разреда основне школе.
– Основали смо бенд и први наступ имали на школској прослави. Не знам како, али успио сам посудити електричну гитару и одсвирали смо неколко инструменталних пјесама. Био сам у седмом небу и тог тренутка схватио да је то пут којим бих желио ићи.
Тончи Хуљић је изјавио да је његов музички узор Стиви Вондер, а Стив је постао “чудо” јер је био слијепи музички „вундеркинд“ у Америци. Кад си у Далмацији музички вундеркинд, па макар и не био слијеп, зна се каква је процедура. Да ли можете да нам је откријете?
– Тончи је ту експерт, али из мог искуства није лако искочити у Далмацији на било ком подручју, а посебно у музици. Ту су вам сви најбољи у свему, сви могу бити селектори, пјевачи, политичари, бар тако мисли већина. И сад хајде ти крени и докажи да си вриједан пажње. То је врло тешко и треба пуно талента, воље, упорности, одрицања и, наравно, среће. Касније је мало лакше, али се стално мораш доказивати.
Занимљиво је да у Далмацији на вашу музику, људи реагују – експлицитно, емотивно. Због чега је тако и како ви гледате на ту причу?
– Није то само у Далмацији и није само на нашу музику. Чини ми се да је у посљедње вријеме то постала мода, нека врста натјецања „Ко може више попит“. Не само због издржљивости, него и због доказивања некаквог статуса или богатства. То није нужно везано за музику, али генерално гледано, текстови пјесама су оно што све погађа у душу. Текстови наших пјесама често балансирају између поезије и комерцијале, а ту је Вјекослава Хуљић ненадмашна.
С обзиром на то да се Тончи Хуљић посљедњих година на неки начин повукао са сцене, ко сад води главну ријеч у групи, да ли су се ствари промијениле?
– Тончи већ дуго није активни члан групе али, и кад је био, није био шеф, јер група тако функционира од најранијих дана. Све се одлуке доносе договором, а то вриједи и данас. Према вани група има представника, који је равноправан осталим члановима.
Који његов савјет и даље поштујете и слиједите?
– Шути и пливај! То је из неког вица, али значи: Не жали се кад је мало теже и буди свјестан колико ти је лијепо и добро у животу.
Које је по вaшем мишљењу најљепше вријеме Магазина?
– Свака фаза коју смо заједно прошли, а везана је уз различите пјевачице, има својих красних тренутака. Почеци се увијек памте и по њима се касније све вреднује. Ти први концерти у препуним спортским, кино и концертним дворанама у свим градовима у којима смо наступали, можда је то било најљепше, али није се лако одлучити.
Да ли и коју анегдоту памтите са концерата из оног времена, а коју сада?
– Сјећам се једног концерта у Њемачкој из ере Данијеле (прије мобитела). Концерт у Ријеци био је у петак и ми смо планирали одмах послије концерта кренути за Њемачку, али је комби отказао послушност. Преспавали смо и ујутро најраније узели рентакар и потегли 1000 км до Келна. Прије поласка телефоном смо замолили организатора да о нашем трошку изнајми инструменте. Кад смо стигли, публика је већ нестрпљиво чекала почетак нашег концерта, На бини нас је дочекао дјечји синтисајзер, гитара за љеворуке (за мене као дешњака потпуно неупотребљива) и четири микрофона. Нисмо се предали и одрадили смо цијели концерт, ни сам не знам како. Што је најважније, нисмо се осрамотили и публика је била задовољна. Након пола године поново су нас позвали, те смо наступили у истом простору, овај пут са свим инструментима. Пада ми на памет и згода од недавно. Заштитна лица Магазина смо тренутно Андреа, Кеко (с вјечним репићем) и ја Жељко (без репића). Андреу сви препознају, желе селфије, потпис и слично, Кека препознају старији због репића, а мене ту и тамо понеко. Дођем неки дан у банку, наравно са маском на лицу и капом на глави , и службеница ме пита: „Јесте ли ви из групе Магазин?“ Ни сад ми није јасно како ме жена препознала. Изађем вани, сједнем на бицикл, кренем и зауставим се на семафору. Поред мене шињорина у најбољим годинама, гледа мене и бицикл, па каже:„Опа, музичар, с коња на магарца!“
Носталгија, романтика, сјета, туга, и весеље, по томе сви препознају Магазин, а шта бисте ви још додали?
-Томе се више ништа не треба додати, можда једино успомене. Од других нас издвајају управо наше пјесме. Оне јесу универзалне у сваком погледу, али у њима се осјећа благи мирис Медитерана, а то је оно што Магазин доноси слушаоцу и што наши слушатељи препознају и воле.
Постоји ли неки најупечатљивији или најемотивинији тренутак ?
– Издвојио бих један везан за наш наступ у Румунији прије двије године. То је један од ријетких концерата које смо извели људима који нису са нашег говорног подручја. Концерт је био за више хиљада људи који су пјевали наше пјесме, а да ништа нису разумјели. Пјесме су их вратиле у неко давно прошло вријеме, када су пратећи наш ТВ програм научили неке наше пјесме. Емоције су се могле су се опипати, али се не могу препричати.
Седам је тренутно ваш омиљени број, јер је толико било пјевачица које су, свака на свој начин, оставиле свој понеки траг: Мајда Шолетић, Марија Кузмић, Љиљана Николовска, Данијела Мартиновић, Јелена Розга, Ивана Ковач, Андреа Шушњара. Да ли сте размишљали некада окупити их све и можда снимити једну заједничку пјесму?
– Већ дуже размишљамо о томе, али то је то врло тежак задатак. Пуно је ту каријера, обавеза, километара који нас дијеле, организацијских проблема итд. Нисмо одустали од идеје и видјет ћемо што нам доноси сутра.
У чему је тајна ваше дуговјечности?
– Нема тајне. Мислим да је упорност права ријеч. У овом тренутку нас два „старија“ упорно вучемо напријед, Андреа је борац каквог нема на далеко, а Тончи још увијек има мотива и наставља писати лијепе пјесме за Магазин. Магазин: Андреа Шушњара – вокал, Ненад Весановић Кеко – бас гитара, вокал, Жељко Баричић – соло гитара, вокал.
Андреа је одрасла уз Магазин, а потом постала први вокал групе који траје пуну деценију. Колико сте ви промијенили групу?
– Дошла сам у бенд са 23 године, пуна нове енергије и идеја… Сматрам да сам у бенд унијела управо то: нову енергију, освјежење и нову перспективу.
Која прва мисао вам је била када сте закорачили у свијет Магазина?
– Прва мисао је била: ок идемо сада озбиљно радити! До тада сам градила соло каријеру, имала неколико важнијих наступа, од фестивала до Еуросонга, уз то ишла ушколу, на факултет… А од тренутка када сам ушла у Магазин знала сам да почиње озбиљан рад и да морам цијели животни распоред подредити томе.
У којој мјери је захтјевно бити члан ове групе?
Ништа није проблем радити ако то волиш, не бих рекла да је захтјевно бити пјевачица Магазина, али је дефинитивно изазовно.
Да ли и која вам је претходна пјевачица Магазина била узор?
Када сам била дјевојчица, јако сам вољела Данијелу Мартиновић која је тада пјевала у групи Магазин и пјесме Љиљане Николовске.
Колика је предност бити једина дама у групи?
Не бих рекла да је предност јер сам у мањини (имамо и цуру која свира клавијатуре), па се већином ја морам прилагодити дечкима, они баш и не разумију да ми треба на турнејама и покоја минута више за спремити се за концерт …. Сви смо једнаки у групи, па се међусобно уважавамо и лако договарамо.
Да ли сте захвални Тончију што је препознао ваш таленат?
Наравно да сам захвална, дао ми је прилику. Да није било обитељи Хуљић, не бих испунила своје дјечје снове.Научили су ме све што знам о овом послу.
Публика вас најбоље доживљава кроз ваше упечатљиве наступе, стајлинг и енергију коју имате. Колико је потребно рада, улагања и одрицања да бисте све то ускладили?
Потребно је јако пуно рада, труда, одрицања. Још од малена сам ишла у два вртића, двије основне и двије средње школе, па сам имала веома мало слободног времена. Умјесто играња са вршњацима и једноставног писања домаћих задатака, вјежбала сам калвир и соло пјевање, па је било и тешких тренутака, јер не бих стизала све на вријеме, ту би ускочила мама да ме потиче и напосљетку Тончи Хуљић са којим сам почела сурађивати са 16 година. Радим овај посао већ 17 година, па ми сада већ све то долази природно. Ништа не долази преко ноћи.
У оквиру Празника мимозе, прошле године сте наступили на манифестацији Рибља вечера у Институту „ДрСимо Милошевић“. Да ли памтите ту ноћ?
Памтим ту ноћ по супер публици и људима који су пјевали са нама старе и нове хитове групе Магазин, одличној вечери, забави и плесу. Био је то провод за памћење. У Институту сам са Магазином била неколико пута али, нажалост, увијек кратко. Надам се да ће бити још прилика за дружење и одмор.
Волите ли цвијет мимозе?
Волим мимозу и волим све цвијеће, као и свака жена, претпостављам.
Шта Магазин ради сада кад се одмара од концертних турнеја због пандемије?
Вријеме пандемије веома нам тешко пада. За нас је 2020. почела предивно, снимили смо нову пјесму Само да се зна ( јака сам ти ја), испунила нам се дугогодишња жеља да одемо на турнеју по Аустралији. Вратили смо се кући са турнеје и одмах наставили са договореним концертима по Хрватској, снимили смо спот и онда је све стало. Имали смо још прошлог љета три наступа у ново-нормалним условима и све смо се надали да ће се ситуација до Божића и Нове године стабилизовати, али ипак ћемо морати причекати да се ствари врате у нормалу.
Због чега ваше срце бира Херцег Нови?
Херцег Нови памтим по изразито срдачним људима, лијепим концертима и дружењу.
