ГРОФ ВЛАДИСЛАВИЋ ЗАШТИТНИК СВЕТОСАВСКОГ ПРЕДАЊА

Изложба посвећена грофу Сави Владиславићу Рагузинском отворена је синоћ у фоајеу Дворане Парк. Ријеч је о документима, цртежима, артефактима који су први пут приказани у Црној Гори.

Поставка је, након Петрограда и Београда, изложена у Херцег Новом и обогаћена документима из богате ризнице цркве Светог спаса на Топлој.

Аутор изложбе је Република Бурјатија, коаутор Бранко Вукомановић, преводилац Бранко Гојковић.

Великан Сава Владиславић коријенима је био везан за Херцеговину и Боку. Овај дворски савјетник и царски дипломата, путописац и велики добротвор, никада није заборавио своје поријекло, казао је у име града домаћина Мирко Мустур, потпредсједник Општине Херцег Нови, и подсјетио на грофов значај кроз историју а посебно када је ријеч о успостављању руско-црногорских односа у првој половини 18. вијека.

– Током читавог живота помагао је православне манастире широм Балкана, прије свега у свом родном крају. У знак захвалности и сјећања, у Херцег Новом је 2014. године постављен споменик Сави Владиславићу. Ово обиљежје не налази се случајно на прочељу цркве на Топлој – чувени гроф био је донатор храма и своју мајку сахранио је на овом мјесту. Кроз личност грофа Саве Владиславића огледају се историја и бројне везе нашег и руског народа, казао је потпредсједник Мустур и истакао да су овакви догађаји значајни како би освјетлили мање познате чињенице повезане са дјеловањем и доприносом Саве Владиславића.

Колико је гроф Сава био значајан у Русији у то вријеме, и за српски народ уз обале Дунава, толико је био важан и за овај наш крај, казао је архијерејски намјесник херцегновски протојереј ставрофор Обрен Јовановић, у име организатора Црквене општине Топаљско херцегновске.

– Уз све његове велике дипломатске мисије, и културно и умјетничко меценство које га је одликовало, грофа Саву је одликовало и то да је увијек носио отаџбину у срцу. Тако је велику бригу показивао за српско школство, и из Русије у Сремске Карловце слао прве учитеље и уџбенике. Оно што је такође важно нагласити јесте да је гроф Сава био чувар и заштитник православног светосавског предања. Једини је Србин који је подигао град с именом Светога Саве – Тројицкосавск на далеком истоку Русије, данашњи Кјахти у Републици Бурјатија у Руској Федерацији – у његовом средишту је била црква посвећена Светоме Сави Српском. Здушно је помагао цркве и манастире широм српских земаља, а и ми се овдје можемо похвалити свештеним предметима: Јеванђељем, крстом, путиром и дискосом, које је гроф Сава даривао цркви Светога Спаса на Топлој, за покој душе својих родитеља, и за спас своје душе – казао је отац Јовановић и додао да је ријеч о једној од најзначајнијих личности, нажалост неправедно запостављене у сјећању српскога народа.

Живот и дјело грофа Саве Владиславића Рагузинског представља једну од најупечатљивијих биографија која и данас збуњује како својом просторно географском тако и интелектуално духовном разноликошћу, казала је секретарка за културу МПНКС Добрила Влаховић.

Она је истакла да је данас скоро незамисливо да човјек са ових простора учествује у важним историјским догађајима као што су преговорима Русије и Ватикана или потписивању мира Русије и Турске, а управо такво повјерење и статус уживао је гроф Владиславић.

– Повјерење најпознатијег Романова, Сава Владиславић оправдаће низом дипломатских и друштвено-политичких достигнућа, а такви су између осталих били и оснивање руске обавјештајне службе и регулисање границе између руског и кинеског царства. Без обзира на високе послове у великом царству, као што су неке наше значајне личности на великим дворовима, губиле везу са постојбинама, код Саве Владиславића је увијек постојала висока свијест о свом поријеклу. Што је најважније, та свијест је увелико превазилазила приватно патриотско осјећање и она је упорно покретала урођену прагматичност грофа поклањајући нашој историји доказе о његовом ангажовању за своју нацију, Јужне Словене. Свјестан важности духоховних и друштвених темеља српског народа у смутном и тешком времену 18. вијека, слао је свештене ствари и црквене књиге бројним нашим духовним огњиштима на којима се пламен православља одржавао – казала је Влаховић.

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије Арно Гујон је истакао да нам често говоре, ако желимо да постанемо свјетски морамо да се одрекнемо себе, својих коријена, идентитета, да заборавимо на своје претке језик и културу, историју.

-То је погрешан правац, на тај начин никада нећете постати свјетски, већ изгубљени. Гроф Сава Владиславић је остао свој и радио велике ствари за руски народ, за Русију и доказао тиме да  можемо да живимо у свијету и имамо успијеха. И то је важна порука коју шаљем нашим младима у дијаспори и који се питају ко сам и шта сам и да ли могу да придонесем земљи у којој живим и из које потичем. Сава Владиславић је доказо  да може и једно и друго, али под једним условом да не заборавимо ко смо и одакле смо и останемо вјерни себи и својима. То је једини услов да би могли да се отворимо другима. Двадесет први вијек који је доста турбулентан на нивоу идентитета нас обавезује да се сјетимо тих људи који су 350 година уназад успијели то да реализују – поручио је Гујон.

Др Горан Комар, уз осврт на историсјке чињенице везане за породицу Владиславић и историју тог доба, казао је да је гроф Сава први Ср6ин исказан у дипломатској дјелатности великог руског царства и његових европских кореспондената.

– Владиславићи су се у животу Цркве пријављивали у најтежим временима геноцида над српским народом у нашим горњим земљама, а то је руском двору и државној Архиви могло бити познато (Није му залуду млетачки сенат признао племство) – казао је др Комар.

Материјално, али и духовно завештање грофа Саве Владиславића нигдје није тако величанствено  сачувано као у Херцег Новом, о чему свједоче артефакти постављени на изложби, казао је коаутор изложбе Бранко Вукомановић, директни потомак славног грофа.

– Прочитао сам хиљаде докумената радећи на овој изложби и изучавајући његов животни пут, али нико га никада није га тако сажето и сублимирано , на најједноставнији али силан и симболичан начин описао као гроф Апраксин, иначе рођени ујак цара Петра Великог када га је 1703. године у тврђави Шлисирбург представио своме цару – истакао је он.

Вукомановић је подсјетио на величину грофа Владиславића, његову финансијку и политичку моћ.

Професор Дарко Танасковић, кроз приказ „српског свијета“ у модерном друштву, истиче да је могуће бити Србин и свјетски човјек, што је гроф Сава Владиславић несумњиво доказао кроз спој духовног и свјетовног.

– Једино у том јединству духовног и свјетовног, а у нашем случају српског и свјетског ми можемо опстати. Зато је ова изложба и што више сазнања о човјеку какав је био гроф Сава Владиславић Рагузински, љековито, упућујуће и усмјеравајуће, прије свега на младе српске генерације. Од знања о самоме себи можемо стићи до спознаје каква нам је потребна. Сви они који сматрају да могу да буду свјетски људи, а да не знају ко су и шта су и шта су им корени, они лутају – сматра проф. Танасковић.

Ова изложба је веома значајна и није сразмjерна величини подвига човјека чијој је успомени посвећена и она је урађена веома помно уз много истраживања, примјетио је он.

У музичком дијелу програма наступили су солиста Милица Милановић уз клавирску пратњу Дејана Кривокапића.

Организатори програма „Дани грофа Саве Владиславића Рагузинског“ су Црквена општина Топаљско-херцегновска уз покровитељство Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Министарства спољних послова Републике Србије и подршку Општине Херцег Нови, Јавне установе културе „Херцег Фест“ и Генералног конзулата Републике Србије у Херцег Новом.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here