„Горе гдје припадамо“ Милице Цинцар Поповић: Бајке су васпитачи душе

Промоција књиге „Горе где припадамо” ауторке Милице Цинцар Поповић уприличена je синоћ у Павиљону Градске музике. Збирка прича „Горе, где припадамо” садржи херметичке обраде једног мита, легенде и приче „Мач свршеног витеза“ (Легенда о Светом гралу и витезовима Округлог стола), „Принц Краљевства сјајне звезде” (Прича о повратку блудног сина) и „Тајна већног живота” (мит о Психи и Еросу). 

Милица Цинцар Поповић

Како је истакла Цинцар Поповић инспиришу је бајке и легенде које су на њу оставиле траг.

-Када сам била мала мени је увјек њихова порука била сасвим јасна, а чинило ми се да ту поруку не виде баш сви и да им није баш тако јасно. Циљ мог писања, ма шта да пишем, је да пренесем ту поруку, коју ја видим у старим бајкама и легендама. Да је пренесем језиком који је модернији, савременији, разумљивији, можда кроз неке нове догађаје, које ја измислим и који служе само зато да боље пренесу поруку, казала је Цинцар Поповић.

За књигу „Горе, где припадамо“, како истиче, постоји чудан разлог зашто је сада објавила.

-Корону сам провела на Балију. Све вријеме док сам била тамо наметала ми се разлика између наше и њихове културе. На Балију има пуно скулптура, али мислим да има само један народни херој све осталко су митски јунаци. Код нас није тако. Управо у тим размишљањима , у чему је разлика између њиховог схватања традиције између начина на који они прихватају своју традицију и потпуно имплементирају у свој живот и начина на који ми прихватамо нашу традицију, а нисмо ни свјесни тога да је имплементирамо у свој живот, настала је жеља да објавим ове три легенде које су мислим васпитале све нас, чак можда и оне који их нису читали, али кроз дјела и системе вриједности, казала је Цинцар Поповић.

Гордана Јочић

Првјенац издавачке куће МедиаСфера из Београда је књига „Горе где припадамо“ , а директорка Гордана Јочић, истиче да је књига објављена у септембру, а у августу је почела припрема.

-Било ми је логично да прва књига буде Милицина, зато што је једна од легенди која је у књизи објављивана у виду фељтона на нашем порталу. Ријеч је о фељтону о Психи и Еросу и било је некако лијепо да та књига отвори нашу издавачку дјелатност, казала је Јочић.

Ксенија Матовић

Разговор са  Милицом Цинцар Поповић и Горданом Јочић  је модерирала новинарка и организаторка програма Ксенија Матовић. Истакла је да је „ово вече изнад декадентног и тривијалног и ноћ у којој ћемо заронити тражећи добро и лијепо на дар“. На њено питање колико су бајке важне за дјецу али и одрасле и шта је то толико магично што нас привлачи њима, Милица је одговорила да су бајке васпитачи душе.

-Није ствар само у радњи него се преноси вибрација срце и душе. Колико су бајке важне за дјецу, важне су и за одраслог човјека, јер ако одрастао човјек постане неосјетљив на бајку и њежну вибрацију, вибрацију вјечног живота који постоји у бајкама, онда је постао неосјетљив на сам живот, казала је ауторка.

Милица Цинцар-Поповић (13. јун 1964, Београд), српска књижевница, приповједач, преводилац, уредник.  Њен роман „Мала књига о почетку“ преведен је на енглески и објављен у Њујорку 2009. године. Роман „Како угристи вампира“ („Metaphysica“, Београд, 2014) настао је управо из њеног проучавања херметизма и слободног зидарства. Усменим приповиједањем почела је да се бави 2010. године, најприје у тадашњем београдском кафеу-књижари „Еверест“, а потом, са књижевницом Зорицом Кубуровић, у књижари-кафеу „Делфи“. „Storytelling“ клуб „Реч и глас“ Милица је основала 2013. године у Београду, а води га и организује заједно са књижевницом Тамаром Лујак. Колумниста је портала MediaSfera.rs.

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here