Годишња награда часописа Комуна – Мирашу Мартиновићу

Добитник Годишње награде часописа за локалну самоуправу и његовање баштине Црне Горе  „Комуна“  за допринос очувању идентитета и афирмацији културно-историјске баштине Црне Горе за 2023. годину је Мираш Мартиновић, један  од најаутентичнијих савремених црногорских писаца, Члан ДАНУ – Дукљанске академије наука и умјетности, Црногорског ПЕН-а и Матице Црногорске.

Одлуку је на синоћ одржаној сједници, донио трочлани стручни жири за додјелу награде у саставу:Драган Митов Ђуровић (предсједник) и Дарко Дрљевић и Брахо Адровић (чланови), саопштено је из Комуне.

У образложењу жирија наводи се да је Мартиновић препознатљив на рагиоиналним и ширим просторима по античким темама и заборављеним пејзажима Црне Горе, које је оживио у романенскним прозама, који је оживио давно нестале градове у својим књигама попут „Гласови из Доклее“, модерног романа који својим енциклопедијским карактером, причама и подацима које садржи, упућује читаоца на оно што је духовна мјера једнога народа, његове легенде, митови, историја, писмо и језик, без којих се неће моћи сагледати идентитети Црне Горе у својој цјеловитости, јер он у његовим дјелима потврђује миленијумски континуитет једне културе, беспрекидност трајања једне земље и њене богате традиције.

Мартиновић је између осталих објавио романе: Јеретик, Вавилонски мудраци, Последњи Есхилов дан, Харфисткиња из Ура, те роман о Његошу Другога сунца луче, књиге прича Поватак у Александрију, Гласови и роман Теута краљица Илира.

Богату Мартиновићеву стваралачку ризницу која је опредијелила жири да овом еминетном књижевнику и публици додијели Годишњу награду КОМУН@ употпуњују његове пјесничке књиге: Невидљиви љетопис, Говор краљева, Говор земље, Сашпатавање с меморијом, Лук и лира, Гласови из камена, Дан који није прошао, Круг зачараног времена (избор из поезије), Свеска од маслинина лишћа, Дан и ноћ у Бутуи, Незаписана историја, Богумилске, Песачица у камену, Троја домовина моја и Тужаљке из давнине, Плесачица у камену и Доба великих поема.

Такође приредио је избор из поезије Радована Зоговића Пјесме непокорне, који је објавила Црногорска академија наука и умјетности (ЦАНУ), 2018. и књигу Артикулисана ријеч истог пјесника, у издању ЈУ Народна библиотека Радосав Љумовић у Подгорици (2021), те Антеј пјева на својој земљи, избор из поезије Стијепа Мијовића Кочана.

Жива антика, назив је монографије о Мартиновићевом животу и књижевном дјелу (2023)., а превођен је на неколико језика.

Мартиновић је добитник Регионалне књижевне награде Теута за укупно дјело, Међународне књижевне награде Златни змај  за допринос фантастичној књижевности и Октобарске награде Херцег Новог, града у коме живи.

Осим Годишње награде, жири је одлучио да додијели три специјалне плакете и то: постхумно ИБРАХИМУ ИБРУ РЕКОВИЋУ, сликару, публицисти и некадашњем друштвеном и културном раднику који је цио свој живот посветио раду на очувању идентитета и афирмацији културно-историјске баштине Плава и Гусиња, показујући тиме да управо те специфичности и аутентичности чине највеће богатсво и вриједност мултикутурне Црне Горе.

Жири је такође одлучио да Специјалну плакету добије: МАРИЈАН МАШО МИЉИЋ, књижевник, књижевни критичар, историчар, публициста и есејиста који већ деценијама богати црногорску стваралачку мисију.

Плакета Комун@ по одлуци жирија припала је ФОНДАЦИЈИ СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ која је основана 1999.године од сто и више интелектуалаца, академика, књижевника, публициста, историчара и младих ствараоца с циљем да ради на афирмацији и јачању културно- историјског и државотворног карактера, очувања културне баштине, развоја и насљеђа Црне Горе.

У свом раду се показала као институција од респекта и уважавања, издајући много књига прозе, поезије, публицистике, као и организовању округлих столова, концерата духовне музике и ликовних изложби са посебном тематиком.

Током 2022. године расписала је Јавни конкурс за израду  умјетничког дјела, слике – уље на платну – Владара Црне Горе и од већег броја академских сликара, професионалаца, наиваца, студената ликовних академија, самоуких сликара, обезбиједила преко 50 слика,  уља на платну у знак   поштовања према црногорској баштини и традицији, што је био велики изазов за Фондацију, а посебни изазов за умјетнике, а слике су сходно условима конкурса постале власништво Фондације.

Датум организовања свечаности поводом додјеле награде и плакета  Комуна  биће накнадно саопштен.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here