У организацији Удружење младих са хендикепом Црне Горе у Институту “Др Симо Милошевић” одржан је Форум о процесу јединственог вјештачења инвалидитета, с циљем промоције новог Закона и информисања јавности о предстојећој реформи.
Светлана Дујовић из Министарства социјалног старања, бриге о породици и демографији, истакла је да реформа вјештачења инвалидитета означава историјски заокрет са медицинског модела на приступ који се темељи на људским правима, с циљем осигуравања равноправног судјеловања особа с инвалидитетом у заједници. Умјесто преко 40 различитих комисија, јединствено вјештачење обављаће новоосновани Завод.
-Влада Црне Горе, односно Министарство социјалног старања, бриге о породици и демографије спроводи реформу вјештачења инвалидитета. У октобру 2025. је усвојен закон. Јако је важно што тим новим законом умјесто досадашњег медицинског модела прелазимо на модел вјештачења у складу са Моделом људских права. До сада су дјеца са сметњама у развоју особе с инвалидитетом пролазиле више комисија, преко четрдесет у различитим секторима и за сваки сектор су морале наново да долазе на комисију да им се процјењују њихове способности да би остварили права у том сектору. Нови закон о јединственом вјештачења инвалидитета уводи велику новину, а то је да ће се сада у Заводу за јединствено вјештачења инвалидитета који је основан у децембру 2025. Године, вјештачити инвалидитет за све секторе.
Нови систем вјештачења темељи се на раду мултифункционалних тимова који осигуравају свеобухватно сагледавање способности и потреба појединца, а Дујовић истиче да ће рјешење Завода бити важеће за све кључне секторе.
-Важиће то рјешење Завода и за сектор социјалне и дјечије заштите, сектор образовања, борачке и инвалидске професионалне рехабилитације, запошљавања и рада и за сектор пензијског и инвалидског осигурања. Предност је у томе што ће то радити мулти функционалне комисије. Тимови ће бити састављени од социјалних радника, доктора медицине, психолога, дефектолога, специјалних едукатора, рехабилитатора и свако ће са свог аспекта сагледавати способности дјеце са сметњама у развоју особа с инвалидитетом. Фокус овог новог вјештачења јесте на утврђивању степена потребне подршке који је потребан свакој особи да може да се на равноправан начин укључи у живот заједнице, тако да много очекујемо од ове реформе и надамо се да ћемо допринијети побољшању положаја лица с инвалидитетом
Реформа још није почела јер је у току припрема подзаконских аката и успостављање система рада Завода за јединствено вјештачење, а циљ је боља процјена потребне подршке и већа укљученост особа с инвалидитетом у друштво, а не укидање стечених права, казала је извршна директорица Удружења младих са хендикепом Марина Вујачић, истичући да ће јединственом методологијом бити процјенјивано искуство инвалидитета.
-Користим ову ријеч искуство инвалидитета зато што овај Закон по први пут у Црној Гори, у складу са Конвенцијом о правима особа с инвалидитетом, инвалидитет дефинише као друштвени феномен уз констатацију да постоји сада исто оштећења као личног својства, препрека у окружењу и у ставовима, и недостатка подршке, односно потребне подршке коју је свакој особи с инвалидитетом индивидуално потребно пружити да би била равноправна са другима и укључена у друштво. У том смислу смо се ми опредијелили да што више промовишемо закон, да бисмо избјегли страхове и недоумице и особа с инвалидитетом, али и других о његовој примјени и могућим ефектима примјене, због бојазни, рекла бих, у овом тренутку нереалних, да ће се губити нека стечена права и статус, да ће се теже долазити до права него што је тада случај. Ја мислим да је управо супротно у питању, да треба правовремено и адекватно информисати све, не само особе с инвалидитетом, него свих којих се тиче реформа.
Вујачић истиче да је циљ реформе поједностављење процедура и усклађивање различитих сектора, и нада се да ће други закони бити усаглашени са Законом о јединственом вјештачењу инвалидитета.
-Нећемо имати више оне исцрпљујуће, дуге процедуре са административним препрекама, дуготрајним процесима, неправедним системом у бројним областима, да се многе особе с инвалидитетом и њихове породице жале да су ускраћене за неко право које сматрају да им припада, да су неко право остваривале за одређени период па нису могле да наставе да користе то исто право, да дуго времена чекају да било које право остваре, а да им од тог права које чекају зависе бројна друга права у различитим секторима. То се управо овим покушава ријешити на начин што ће се имати једно рјешење које је универзално, важи за све секторе и за све области живота. За сада тих почетних пет које су дефинисане у закону, односно обухваћене у закону о јединственом вјештачењу, укључујући образовање, социјалну заштиту, рад и запошљавање, пензијски инвалидски систем, борачку инвалидску заштиту, јер су их ти закони усаглашавали, а ја вјерујем, заиста надам се у наредном периоду да ће бројни други закони бити промијењени и усаглашени са законом о јединственом вјештачењу инвалидитета како бисмо имали у комплетном сва права на овај начин на који је предвидио Закон о јединственом вјештачењу инвалидитета.
Закључак учесника форума је да ова реформа представља кључан корак ка модернизацији социјалног система Црне Горе. Централизацијом вјештачења и увођењем мултидисциплинарног приступа значајно се смањује административно оптерећење за кориснике и фокус пребацује на њихове стварне потребе за подршком.
