Црногорска народна ношња један је од најпрепознатљивијих симбола културног насљеђа Црне Горе, позната по раскошном златовезу, елегантном кроју и богатим детаљима. Некада су је израђивале жене на селима и вјеште терзије од најфинијих материјала, док је данас вјештина њене израде и украшавања заштићена као нематеријално културно насљеђе Црне Горе.
Љиљана Антовска из КУД-а Игало особа је која с великом љубављу и посвећеношћу чува традицију, историју и културно насљеђе црногорског народа, посебно кроз очување народне ношње и фолклора.
Антовска истиче да свечана црногорска ношња постоји још од времена Црнојевића, од 15. вијека, те да је током историје представљала симбол идентитета, достојанства и снаге народа. Посебан значај добија у вријеме Петра II Петровића Његоша, када се додатно његују њена љепота и раскош.
Женску ношњу карактеришу склад боја, богати везови, свилене тканине, сребрни појас — ћемер, као и препознатљива црногорска капа. Мушка ношња обухвата димије, џамадан, доламу и тромболос појас, а сваки дио украшен је срмом и ручним везом.
Говорећи о раду с дјецом у фолклору, Антовска наглашава да дјеца кроз игру и пјесму уче о традицији, култури и поштовању других.
-Фолклор није само игра, то је тимски рад, дисциплина, дружење и љубав према свом насљеђу. Када дјеца заволе фолклор, тешко га напуштају. Кроз фолклор уче културу, стичу пријатељства и развијају осјећај припадности и заједништва, поручила је Антовска.
Она је на крају истакла да су фолклор и народна ношња богатство сваког народа и важан дио заједничке прошлости, који повезује људе без обзира на различитости.
