Осим пажљиво бираних филмова које ће поблика гледати на наљепшим отвореним сценама у Херцег Новом – на Канли кули и тврђави Форте Маре, током 34. Херцегновског филмског фестивала, у Дворани Парк биће понуђен избор антологијских остварења два горостаса југословенске кинематографије, Здравка Велимировића и Живка Николића.
Како саопштавају организатори, поводи су: 60 година од када је на фестивалу у Кану приказан Велимировићев филм “Дан четрнаести” и чињеница да је ове године то дјело уврштено у програм Кански класици (Cannes classic), а у августу се навршава двије деценије од смрти Живка Николића.
Подсјећања ради, захваљујући монографији “Здравко Велимировић: Живот и филм”, аутора Томислава Гаврића, на Велимировићеве мисли о филму:
„Користећи историјске теме може се полемисати не само са прошлошћу, већ и са садашњошћу и са будућношћу. Али историјске теме могу бити и сасвим обичне, мале људске приче које редовно носе у себи нешто од трајних античких вредности“.
Људско лице у крупном плану, то је читава планета, читав свемир, а избор физиономија један је од главних атрибута редитеља са стилом.
Држао се Велимировић чврсто поузданих и провјерених литерарних вриједности али је на њима снажио свој доживљај свијета. Бора Драшковић сматра да је своје најбоље домете остварио у дјелима инспирисаним литературом које је усклађивао са сопственом визијом: “Лелејска гора”, по роману Михаила Лалића, “Дервиш и смрт”, по дјелу Меше Селимовића, и “Доротеј”, Добрила Ненадића.
На програму у Дворани Парк 4. августа од 17:20 часова је Велимировићев филм “Дан четрнаести” по сценарију Борислава Пекића, а треба записати и да је један од продуцената био Новљанин Симо Чоловић. Протагонисти ове филмске сторије су четворица затвореника који су због доброг владања добили привремени отпуст из затвора у трајању од двије седмице. Како они покушавају да се прилагоде животу на слободи је један слој приче, а други је са каквим се све дилемама суочавају док се приближава дан када се морају вратити иза решетака.
Михајло Лалић и Бранимир Шћепановић писали су сценарио за “Лелејску гору”, Велимировићев филм који ће бити приказан 5. августа у 18 часова. Студента Лада Тајовића Комунистичка партија шаље у његов дом у црногорским планинама, како би илегално ширио пропаганду ослободилачког покрета. Сам, окружен непријатељима, увијек будан и спреман да избјегне замке и засједе, Ладо се бори на рубу сна, против људи који су кукавице спремне на издају. Бори се против сопствених искушења, свађа и са Богом и са ђаволом, али истрајава до тренутка кад људска слабост надјача.
На програму 6. августа од 18 часова је документарни филм о мирењу завађених албанских породица у Црној Гори, “Умир крви”. Ово Велимировићево остварење награђено је Златном медаљом за документарни филм на Фестивалу краткометражног и документарног филма у Београду.
Филм Живка Николића “Искушавање ђавола” биће приказан у Дворани Парк 7. августа од 18 часова.
Похвале Црногорској кинотеци, која је урадила нове копије највећег дијела играних и документарних филмова Живка Николића и жал што публика није у прилици да их чешће погледа, јер је у ауторском смислу ријеч о једном од најутентичнијих и најоригиналнијих опуса, не само у модерној југословенској већ и у европској кинематографији. Николић је никао као јединствен из митски издвојених предјела, из црногорске традиције у којој је и вријеме на извјестан начин “окамењено” и обустављено, оцијенили су критичари. Његова дубока и трајна фасцинација обредима и митским насљеђем властите постојбине преточена у филмове донијела је Николићу више од 30 награда на домаћим и свјетским фестивалима.
Свој први филм “Бештије” Николић је снимио 1977. године, “Јовану Лукину” двије године касније, а “Смрт господина Голуже” 1980. године. Филм “Чудо невиђено” добија Сребрног медвједа на фестивалу у Москви 1984. Године, а “Љепота порока” у Израелу постаје најгледанији. Филмом “У име народа” отворен је прије 34 године први Југословенски фестивал филмске режије у Херцег Новом.
Југословенски класици биће приказани на 34. Филмском фестивалу Херцег Нови – Монтенегро филм фестивалу захваљујући сарадњи са Црногорском кинотеком, као и са Мрежом фестивала Јадранске регије, која је подржана кроз програм Креативна Европа.
Биографије аутора
Здравко Велимировић (Цетиње, 1930. – Београд, 2005.) гимназију је завршио у Котору. Филмску и позоришну режију је дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1954. године, а филмску режију на Високој филмској школи у Паризу 1957. године. Режирао је документарне, телевизијске и радио драме, као и осам играних филмова за које је добио више од двадесет награда и признања, међу којима је Повеља за видан допринос свјетској кинематографји 2001. године Савеза филмских стваралаца Руске Федерације.
Живко Николић (Никшић, 1941. – Београд, 2001.) завршио је Умјетничку школу у Херцег Новом и Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Снимао је документарне, дугометражне и телевизијске филмове, као и ТВ серије. Радња његових филмова је углавном смјештена у рурална поднебља планинске и дијелом приморске Црне Горе, у крајеве из којих је потицао. У својим филмовима је приказивао патријархални морал, положај жене, однос супружника и назоре становника. Успијевао је и да у филмовима смјештеним у руралне крајеве Црне Горе постави алегорије много универзалнијих тема.
Детаљан програм Фестивала можете наћи на сајту: https://www.filmfestival.me/
