Светосавска Православна Омладина Новска у сарадњи са Општином Херцег Нови, Секретаријатом за културу и образовање, ЈУК Херцег Фест, Градском Библиотеком организовали су, поводом националног празника културе Његошевог дана, у Дворани Парк свечану академију „О Косово грдно судилиште“.
У бесједи је епископ новобрдски Иларион, викарни епископ Његове светости патријарха српског Порфирија истакао поред осталог, да је Владика Раде библијски пророк који пише и говори, који се моли на библијски начин;
– Његош је трагичар косовске мисли. Тако је за њега говорио и велики Андрић, оцртавајући то да оно што је Његош писао најузвишеније, најближе Богу, написано на нашем језику. Поред тога, јасно је утемељење онога што је Његош писао и живио у библијском предању његов „Горски вијенац“ подсјећа на ту сурову историју, још од Каина и Авеља, подсјећа на Књигу Исуса Навина и освајање обећане земље, подсјећа на Књигу Самуилову, као што би могла да се упише и ова књига Његошева, његов спјев у канон књига Старога завјета, па да неко и не примјети, да је она ту накнадно додата. Његошева књига, као и Свето писмо, Богом надахнуто, је искрено и отворено, прича епископ Иларион.
За Његоша не постоји забрањена тема, он о свему промишља у све се удубљује до мука тартарских, онако како и приличи владици хришћанском свему приступа афирмативно изворно и труди се да шта год може оправда:
– Он свему приступа изворно, афирмативно, па се труди да што год може оправда…У Његошевом бићу које је отворено, све је да , све је амин. Он не оправдава зло, али свему даје шансу. Тако парадоксално баш у том тешком спјеву, са пуно муке, пуно крви, он опјевава чак и онога ко је са друге стране… Зато што душа хришћанска она правда, жели да спасава да сагледа оно што је добро у свакоме и да му да шансу. Али таква душа је често усамљена она се муком притиска и разапета је и не даје лако рјешење. Ни код Његоша не постоји лаких рјешења, не постоји идеолошка матрица, јер он је био принц који није морао ником да се додворава. Он је васпитаван изворном побожношћу свога светога стрица и других око њега, који су били. Просвјећиван Симом Милутиновићем Сарајлијом који је био човјек слободе. И ријеч слобода се најчешће помиње поред чувене ријечи Косово и ријечи Бог. Говори се о таквој слободи, коју Његош зове света слобода… „Сједите главари да разговарамо са браћом. Ето распећа, ето ту Косова Његошевог“, образлаже између осталог, епископ Иларион.
У програму Академије су учествовали солисткиња Бранка Зечевић, музички ансамбл “Фенечки Бисери“, Српско пјевачко друштво “Светосавник” из Подгорице и херцегновска пјевачка група “Преподобна Касија Константинопољска”.
Покровитељи догађаја су :Туристичка Организација Херцег Нови, општина Херцег Нови, Секретаријат за друштвене дјелатности и међународну сарадњу, Црквена Општина топаљско-херцегновска.
У препуној Дворани Парк, Академији су, поред свештенства, присуствовали представници Општине Херцег Нови, предсједник Стеван Катић, предсједник СО Херцег Нови Иван Отовић, потпредсједник Општине Мирко Мустур, помоћник секретара за друштвене дјелатности и међународну сарадњу Митар Кисјелица, конзул Републике Србије у Херцег Новом Мићо Роговић и бројни други посјетиоци.
