План реструктурирања Института „Др Симо Милошевић“ у Игалу предвиђа пренамјену Дјечијег одјељења Института у простор за основну школу. Међутим, овај објекат није обична зграда – ријеч је о ремек-дјелу модерне архитектуре, дјелу Николе Добровића, једног од најистакнутијих југословенских архитеката 20. вијека, подсјећају из НВО ЕкоКулМедиа.
У саопштењу за јавност истичу да нису против адаптације објекта за школу.
-Напротив, сматрамо да образовање мора имати приоритет и подржавамо рјешавање вишедеценијског проблема смјештаја школе у Херцег Новом. Али исто тако, инсистирамо да се овај архитектонски драгуљ сачува и адаптира на начин који ће поштовати његову културну и архитектонску вриједност. Примјери из свијета показују да се модернистичка архитектура може успјешно ревитализовати и прилагодити савременим потребама – попут претварања некадашњих индустријских и медицинских комплекса у школске и универзитетске кампусе у Француској, Њемачкој и Шпанији, наводе из те НВО.
Добровићево дјело једно је од најмаркантнијих примјера модерне архитектуре на простору бивше Југославије и југоисточне Европе. Његови пројекти у Херцег Новом (зграда Поште, доградња зграде Општине и Дјечије одјељење Института) представљали су искорак у еманципацији простора и визуелне културе наше средине.
-Дјечије одјељење Института Игало, као јединствен је спој модернистичког израза и локалних архитектонских елемената изграђено 1962. године на темељима бивше француске кабловске телефонске централе. Његова препознатљивост лежи у јасним линијама и специфичној материјализацији – употреби домаћих облутака на фасади – што га чини једним од ријетких примјера оваквог приступа архитектури у југоисточној Европи.
Нажалост, иницијатива младих херцегновских архитеката за заштиту овог објекта као културног добра није прије неколико година наишла на одговор надлежних институција. Управа за заштиту културних добара у Котору и Општина Херцег Нови нису предузеле конкретне кораке ка валоризацији овог архитектонског бисера, упркос његовој евидентној историјској и умјетничкој вриједности, саопштили су из ЕкоКулМедие.
Позивају надлежне институције да хитно преиспитају план пренамјене и пронађу модел адаптације који ће омогућити да објекат задржи своју аутентичну архитектонску форму, док истовремено испуњава захтјеве модерне образовне установе.
-Стручна пракса у свијету показује да је могуће спојити функционалност и очување културне баштине – зашто Херцег Нови не би био примјер таквог успјеха, закључују у саопштењу.
