Седма самостална изложба новинарке и публицисте Витке Вујновић, „Друга страна огледала“, отворена је вечерас у галерији Сју Рајдер (Sue Ryder) у оквиру Guitar Visual Arta, на 15. Гитар арт самер фесту(Guitar Art Summer Fest). Слике које је Витка представила публици једним дијелом одраз су њене љубави према њеним градовима Херцег Новом, Београду, новској културној сцени, фестивалима, посебно Гитар арт самер фесту… Такође су својеврсна посвета људима које воли. Њена “Друга страна огледала” је онај одраз који градови и људи остављају у њеним очима и души. Витка је изложбу посветила, Зорану и Споменки.
Власница галерије Љиљана Мариновић истакла је да и овом поставком Витка свједочи „живот посвећен љепоти. Љепоти изговорене и написане ријечи, љепоти ликовне умјетности, музике, љепоти свеукупног умјетничког стваралаштва. Љепоти пријатељства, љепоти безрезервне подршке свима који раде на пољу културе“.
Подсјетила је и да је ова изложба ликовни увод у дане који ће у Херцег Новом бити испуњени звуцима гитаре.
-А њена ауторка је неко ко је дао допринос постанку и опстанку фестивала. Ово је такође чин захвалности Витки Вујновић за несебичну подршку за сво вријеме трајања фестивала, казала је Мариновић и пожељела да се Витка брзо „врати у сферу која јој припада“ а Гитар арту „трајање на радост свих љубитеља гитаре“.
Изложбу је у име организатора Гитар арт самер феста отворила историчарка умјетности Љубица Лазић која је истакла да је ријеч о отварању изложбе једне посебне жене.
-Она је институција културе и умјетности Херцег Новог, Боке и Црне Горе. Она је новинарка, публициста, умјетница, она је пријатељ, ментор, мајка, тетка, бака… Она је умјетница са душом која види другу страну огледала у свакоме од нас.
Лазић је подсјетила да је Виткина седма изложба посвећена драгим људима у њеном животу посебно брату Зорану и снахи Споменки.
– Изложба је својеврсна посвета и свим другим људима које воли, људима, али и градовима – Београду и Херцег Новом. Ово је одраз који оставља у њеним очима и души. На већини слика и ликовних радова можете видјети мотив жене, велику симболику можете ишчитавати у малом формату. У мотиву жене можете видјети митско биће, све оно што улога жене носи са собом, сву снагу, емоције, изазове кроз које једна жена у свом срцу, у својој глави пролази. Ово су најмањи формати романа који имају викторалну представу од милион страна и свако од нас у њима може да ишчита оно што је за њега особено и важно. Ово је плес реализма и надреализма, приказ града умјетности, фестивала, Херцег Новог, града гдје је и GASF пронашао свој дом. Града гдје смо се трудили да оставимо културни идентитет, да постанемо једна степеница овог културно и историјски великог и важног града. Овај фестивал постоји захваљујући Витки Вујновић, од његовог почетка, не само њеним залагањем већ визијом, подршком, љубављу прије свега. Оно што је нама најважније, на Виткиним сликама, први пут, на очигледан начин видимо да је гитара постала дио Херцег Новог, казала је Лазић.
„Другу страну огледала“ можете да погледате у минијатурама жене гдје видите и једну и другу страну свакога од нас, оцијенила је Лазић и наставила:
– Када погледате њена дјела видите мноштво мотива прошлости и садашњости, оно што нам је лакои што је тегоба, мудрости и лакомислености ….. Витка оставља да нађемо у њима нешто особено, да се као у огледалу у томе огледа свако од нас.
Ријетко имам трему, али вечерас сам је имала јер Витка је мој велики пријатељ. Ријетко отварам изложбе својим пријатељима. У њеним сликама ја видим мој омиљени град Херцег Нови, видим све умјетнике који бију своје битке и све људе који се баве културом …Изложбу отварам у име GASF, али као историчар умјетности и неко ко се бави изложбама, морам да кажем да је изложба фантастична, начин на који је поређана, како су извучени поједини дијелови, заслужују заиста похвалу, а томе осебан печат даје галерија Сју рајдер и Љиља Мариновић, закључила је Лазић.
Уз ријечи на отварању биљежимо шта су о Виткиним сликама записали њени пријатељи:
“Виткине слике, мали измаштани драгуљи, настали из најдубље интиме, из сусрета са самом собом, заводљиве на први поглед, могу посматрача одвести путевима Духа у неке потпуно нове просторе или нова читања познатих предјела и људи… Понекад су толико мале, а знаковите, да се носе уз себе као амајлија!” (Љиља Мариновић)
“Лик жене и један детаљ најчешће су Витки довољни да би казала јасну и сугестивну причу, поетиком која је најсличнија Шагаловој или Магритовој, нешто између реализма, надреализма и фовизма.” (Војислав Војо Килибарда)
“Херцег Новим, како га Витка слика, владају мир и љепота, а препознатљиви предјели и грађавине, попут Сат куле, као да нас окружују, прате и штите, као да нас подсјећају да с друге стране времена чека сигуран и безбједан свијет..” (Вук Вуковић)
“Умјетност изгледа лако на сликама Витке Вујновић, али она доказује овим и свим што ради ону лирску и тачну, додуше, мало старомодну флоскулу, љубав је најјаче женино оружје… Мотиви су жена и град, понекад Београд, чешће, Херцег Нови. Представљени женски ликови су сјетни, замишљени, тајанствени, њежни, занесени, храбри и одлучни – дио Виткиног свијета реалности и свијета снова, одувијек богатих …” (Милина Ковачевић)
