Преплићу се сан и јава, а свјетлост новог јутра улази кроз прозоре, буди, уноси у преостале трагове снова оно што нас окружује. И још не можемо измјерити колико је у сновима а колико на јави радостии или туге , колико нам је важан поглед на модри бескрај уласка у залив, колико су се и гдје по граду разбокориле глициније, куда лутају галебови који су напустили острво а у новим се стаништима не сналазе и сметају… тражимо се у ријечима, обећањима, макар у срдачном поздраву. Добро јутро, драги наши, добро јутро, Херцег Нови!
