Градови се мијењају као и људи. Улице и скале Новог добијају нова лица, неки стари предјели које смо вољели нестају, мјештани мијењају навике, сустижу нас нова правила… али понешто остаје исто. Шетња обалом, поглед са Шпањоле или Канли куле, гужва на Белависти док траје Трг од књиге који сутра почиње, мир када се буди нови дан или док сунце залази… а изнад свега тога исти остаје онај необични осјећај да нас мисао на Нови прати гдје год да одемо, макар и не знали да ли то град налази пут до нас, мами на поређења или га ми носимо са собом на све нове адресе. Уосталом, не морамо ни знати, важно је да свако има свој начин да воли овај град.
Добро јутро, Херцег Нови!
